АРХИВ.doc

Одвајани живот, вајар Миодраг Живковић, други део; Закаснеле премијере - завршни део разговора снимљен је  два месеца после смрти проф. Миодрага Живковића у његовом атељеу. У присутву кћерке Ине која је и сама ликовни уметник, ређају  приче о Живковићу као професору, плодном уметнику, омиљеном међу колегама и студентима, духовитом, енергичном, немирног истраживачког духа, који никад не мирује и који је у непрестаној снажној стваралачкој активности живео више од деведесет година. Јављао се на конкурсе, добијао награде - волео је надметања, био је у жирију многих југословенски и међународних конкурса - увек строг, искусан и стручан. Волео је историју, поштовао прошлост и борбу свог и других народа за слободу, и његови споменици се налазе широм некадашње домовине, али и у појединим земљама Европе, Америке, Африке... О сваком његовом вајарском делу, било да је великих или малих размера, осећа се проверена и сигурна рука, тачније  једна-проверена-сигурна рука. Друга тема у дијалогу познавалаца Живковићевог огромног опуса јесте простор као део Живковићевих скулптура или другим речима његова изузетна способност да споменичку скулптуру посади на најбоље место у отвореном, јавном простору.  

Надамо се да ће "Трезор" доживети реализацију једне тестаментарне идеје  која је изречена на овом снимању, а то је  оснивање Легата Живковићевих дела на сталном отвореном простору. Његови саборци, пријатељи, поштоваоци дугују то свом Жилету.

Али, зашто бисмо даље препричавали, када у суботњем миру уз јутарњу кафу можете сами да гледате и чујете све о свему.

Aденда - споменички адресар

Да илуструјемо још једну тему коју је покренуо арх. Ковачевић о честом премештањем споменика, најчешће неоправданој селидби с места где је споменик првобитно постављен - приказујемо уводни део и први прилог из Дневника 2 РТС-а од 29. новембра 2002. године. На примеру споменика Титу, аутора Антуна Аугустинчића који је из Рудог пресељен у једно складиште у Ужицу...

Реализација: Коришћени делови емисија: Три-  Живковић, Милеуснић, Раденовић, из серије "Наши сусрети" (аутор Сузана Гвозденовић Пузић, Телевизија Београд, 2014); Миодраг Живковић, из серије "Говори да бих те видео" (аутор Драгана Вељковић, Радио Београд, 2016)

Коришћени материјали из фондова: Програмски архив Телевизије Србије; Звучни архив Радио Београда; Новинска документација Радио Београда; Факултет примењених уметности; Музеј примењене уметности, СУБНОР-а Србије.

Захваљујемо на помоћи и сарадњи: Ини Шаљић, кћерки вајара Живковића; Љубици Јелисавац Катић, Библиотека Факултета примењених уметности; Душици Матицки, Вукова Задужбина; Биљани Јотић, Музеј примењене уметности; Силвији Пашајлић, Дописништво РТС, Чачак; Ани Ивковић, Библиотека Осечина

Посебна захвалност пријатељима "Трезора": Игору Молту из Приједора, Андији Игићу из Приштине, Породици Караџић из Петњице, Мирку Малешићу из Пријепоља, Бранку Матићу из Ваљева; и из Београда: композитору Василу Хаџиманову, кустосу МПУ Мићи Кушићу, координатору ФПУ Анђели Јовановић, вајару Велимиру Каравелићу, таксисти Небојши Мимовићу, инжењеру Миодрагу Глигорићу; уреднику Радио Београда Ранку Стојиловићу.

- Учесници: вајар Небојша Савовић Нес, један од оснивача Међународног бијелана минијатерне уметности у Горњем Милановцу; арх. Бојан Ковачевић, председник Академије архитектуре Србије; саговорник Бојана Андрић, аутор "Трезора"

- Реализација: уредници Милена Јекић Шотра, Маријана Цветковић; сниматељ Душан Живковић, асистент Далибор Станковић, сниматељ звука Саша Прибаковић, расветљивач Александар Парис, графичка обрада Милена Марковић, организатор Гордана Грдановић, сарадник-истраживач Иван Крстић, монтажер Нада Додиг Зилџић, аутор Бојана Андрић

- Снимано за "Трезор" 18. октобра 2020, премијерно емитовано у "Архив.doc" 18. новембра 2023, Документарни програм, историографија