Читај ми!

АРХИВ.doc

Десанка Максимовић у "Оставштини за будућност", затим одломак из емисије "Вече са Десанком"

Поводом 125 година од рођења и 30 година од смрти Десанке Максимовић

Десанка Максимовић, Оставштина за будућност - "Десанка Максимовић песник и приповедач рођена је 16. маја 1898. у селу Рабровици крај Ваљева у породици учитеља Михаила Максимовића. Гимназију је завршила у Ваљеву а студије упоредне књижевности, општу историју и историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Радила је као професор гимназије у Обреновцу, Дубровнику и Београду. Првенствено је песник али пише такође и приповетке и романе. Спада међу наше најистакнутије и најчитаније писце. Лирика јој је интимна, топла, сензибилна, непосредна и музикална. Прве песме објавила је 1920. године у београдском књижевном часопису "Мисао". Омиљена је и као дечји писац. Преводилац је са словеначког, руског, француског и бугарског језика. Носилац је многих друштвених признања: Вукове награде, Змајеве награде, Октобарске награде града Крагујевца, Седмојулске и Награде Авноја. Од 1966. члан је САНУ" - овако започиње емисију сценариста и редитељ Света Павловић. Песникиња, кроз разговор са књижевником Бранком В. Радичевићем, износи своја сећања на родну Бранковину, предратни Београд и људе са којима се дружила.

Учесници: Десанка Максимовић, Бранко В. Радичевић

Уредник емисије Миливоје Бегенишић, сценарио и режија Света Павловић, сниматељ Миливоје Животић, сарадници: Мирјана Митић, Радивоје Вујић, Добрила Павловић, Радиша Вићентијевић, Влада Радуловић, Рихард Мерц, Миодраг Здравковић

Произведено 1982, Редакција програма из културе, уредник Зора Кораћ, копродукција Дунав филм и ТВБ; репризирано у "Трезору" 20.10.2014

Вече са Десанком, одломак – део емисије и разговор који води уредник Џевад Сабљаковић са нашом познатом песникињом и акдемиком Десанком Максимовић, о њеној збирци Тражим помиловање. Ево две истргнуте Десанкине реченице казане од стране ; ауторке током овог разговора: "... пало ми је на ум да само са мртвим могу слободније говорити... Да бих за неког тражила помиловање, морам прво лирски да га оптужим, да ми буде жао што је такав, па онда молим цара да се, ако је то могуће, сажали на њега..." Петар Банићевић казује две песме из збирке Тражим помиловање": "За земљу куда војска прође" и "За калуђера".

Учесници: књижевник, песник, академик Десанка Максимовић, новинар Џевад Сабљаковић

– Премијерно емитовано 17. августа 1984, репризирано у "Трезору" 19.03.2019.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом