Читај ми!

АРХИВ.doc

130 година од почетка рада савременог водовода у Београду

Београдски велики радови крајем 19. века, први део - "Крајем осме деценије 19. века, стицањем државне независности, створили су се услови за модернизацију и Србије и њене престонице. Београдска општина, следећи праксу других европских градова, показала је намеру да уведе савремени водовод, канализацију и осветљење, као и да подигне нове, хигијенске школске зграде и зграде за рад општинске управе и суда. Прве кораке у остварењу ове намере направио је председник општине Живко Карабиберовић од 1879. до 1881. Снажан и непоновљив, визионарски замах у правцу осавремењавања Београда, дошао је са председником општине Владаном Ђорђевићем, искусним здравственим и санитарним реформатором." Ово је цитат из увода књиге Зорице Циврић, а то је и садржај првог дела наше емисије. Веома узбудљиву причу о пионирским подухватима двојице градоначелника, о плановима, консултацијама са европским инжењерима, грађевинцима, топографима, о увођењу нових прописа за становништво, о формирању буџета за изградњу... слушале су не само актуелни руководилац овог водоводног погона, него и ТВ екипа, али и сви радници који су послом пролазили стазама кроз парк и застајкивали слушајући историјат њиховог погона од пре 130 година. Тек у другом наставку ове емисије, инж. технологије Сања Пековић провешће ТВ екипу кроз све делове овог погона, и упознаће нас са савременом технологијом рада Водовода и са вредним члановима свог колектива. Данашњи део завршава се кратким разговором са фотографом и колекционаром Милошем Јуришићем чије смо фотографије најчешће гледали у књизи "Хроника изградње Комуналне инфраструктуре у Београд 1884-1903" издање Музеја науке и технике и Арт студио "Црно на бело", 2022.

Неко ће се можда запитати, зашто се "Трезор" бави 19. веком и изградњом водовода и канализације у Београду, зар није његова тема телевизија и све око тог медија, па ево одговора: Редакција за историографију Телевизије Београд формирала је почетком 21. века Збирку техничких уређаја, јединствену такве врсте у Србији и региону. Од 2007. члан је Заједнице научно-техничких музеја Србије којом руководи Музеј науке и технике. Тако Музеј науке и технике помаже рад наше Збирке и врши стручни наџор, а Редакција телевизијским камерама прати рад, изложбе и богато издаваштво Музеја науке и технике. Колегијална сарадња за опште добро.

Коришћене илустрације из књига: Зорица Циврић: "Хроника изградње комуналне инфраструктуре у Београду 1884-1903"; Ликовни прилози Љубице Сокић и Луке Младеновића из књиге "Београд у сећањима 1919-1929"; Љубомир Вујисић "Кошутјак, Србија у малом"; Група аутора "Чукарица 1911-2011"; Никола Трајковић "Споменар о старом Београду"; Миливоје М. Костић "Успон Београда".

Захваљујемо на уступљеним фотографијама и документима: фотографу Милошу Јуришићу, Архиву града Београда, Музеју науке и технике. Захваљујемо на сарадњи: Марку Перићу, Драгани Митрашиновић, Карин Вилимановић, Николи Андрићу, Петру Ђиновићу, Еми Тасан Лукић

Учесници: музејски саветник Зорица Циврић, руководилац производног погона "Беле воде" Београдског водовода дипл. инж Сања Пековић, фотограф и колекционар Милош Јуришић, аутор "Трезора" Бојана Андрић

Уредник Милена Јекић Шотра, сниматељ Александар Беатовић, асистент сниматеља Милан Ресавац, сниматељ звука Славиша Петровић, расветљивач Милан Михајловић; организатор Марко Станић; графичка обрада Милена Марковић, монтажер Нада Додиг Зилџић, аутор Бојана Андрић

Снимано за "Трезор" 30. јуна 2022. и 31. марта 2023; премијерно емитовано у "Архив.доц" 15. априла 2023

Уреднице Бојана Андрић, Маријана Цветковић, Милена Јекић Шотра

 

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом