Метаморфозе: Паоло Мађели

И поред тога што говори више светских језика, позоришни је језик којим редитељ Паоло Мађели најбоље комуницира. Немир је његова покретачка снага, трагање за неизговореним речима и новим изразима, живот са сталним преиспитивањем и сумњом, а све то са намером да остане свој - непредвидив, оригиналан, јединствен.

Рођен је 1947. године у Италији, професионалне почетке везује за “класу” својих колега, међу којима су и нама познати глумци Роберто Бенини и Памела Вилорези, са којима је у Прату основао “Teatro studio del Teatro Metastasio”. 

Каже да га је у младости нервирао западни културни империјализам и да је Исток за њега као интелектуалца и редитеља био право откриће. Почео је у румунском, мађарском позоришту, да би, након студија славистике и режије, на позив управника Велимира Лукића дошао у Београд да ради представу у Народном позоришту. Имао је тада 26 година и био имресиониран непознатом земљом и људима. Вратио се да ту започен велику позоришну каријеру.

70-их година прошлог века живео је и своје београдске дане, када учествује на БИТЕФ-у, тадашњем средишту позоришне авангарде. Ради у Атељеу 212 Пиранделове “Дивове планине” са Миром Ступицом у главној улози и са њима гостује у Паризу. Европског је одјека и његова режија Чеховљевог “Галеба” са младим Микијем Манојловићем у главној улози.

Мађели је почео да режира пре своје 20. године и досад је потписао више од 200 представа у Италији, Србији, Хрватској и по читавој Еуропи, највише у Немачкој, Француској, Аустрији, Мађарској, Белгији, Шпанији, као и у земљама Јужне Америке, али и у Израелу и Палестини.

Увек истиче да је Београд био одскочна даска за његову европску и светску каријеру.  Каже да на Западу није био редитељ рођен у Тоскани, већ уметник који је са собом донео естетику и радикални однос према позоришту, које је научио у Београду.

У Народном позоришту остале су за памћење његове режије представа "Мандрагола“, "Рибарске свађе“, "Галеб“ и "Принц од Хомбурга“, "Краљ Лир", "Пер Гинт", "Италијанска ноћ" у Југословенском драмском, "Харолд и Мод" "Амадеус", "Вечерас импровизујемо" у Београдском драмском, у Атељеу 212 “Дивови планине”, "Код лепог изгледа”, "Приче из бечке шуме”, "Metastabilni Graal”.

Живео је и стварао широм света. У позоришту је, игноришући све поделе знао и да уједини зараћене, а као уметник осећао је одговорност и обавезу да указује на проблеме у друштву.

Паоло Мађели неуморни редитељ-путник, после паузе од 35 година вратио се у Атеље 212 да режира драму "Отац”, трагикомична породичну причу фокусирану на остарелог оца који се бори са деменцијом…

Позориште је за Мађелија соба где се може сањати, простор који мора бити изван политике и било чије контроле. Простор истине и слободе.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Драгослав Бојковић

монтажа Јаков Пејов

режија Милица Митровић

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом