Пантеон Матице српске

Јован Хаџић је написао Устав и изабран је за председника Матице, а Летопис је постао њено гласило. Оснивачи, шест трговаца и један правник, овај чин озваничили су кружним потписима како никог не би посебно истицали. Седиште Матице српске било је у Пешти све до 1864. године када је пресељена у Нови Сад.

Документарно-играна серија Пантеон Матице српске истражује и реконструише време и околнисти матичиног настанка и рада у првој, пештанској фази. Конципирана је као низ од шест полусатних епизода, где су прве две, са насловима Летопис и Матица српска, посвећене часопису и Матици као установи. Наредне четири су портрети Јована Хаџића, првог председника, песника и писца Српског Грађанског закона, једног од најважнијих закона наше правне историје.

Теодора Павловића, секретара и уредника Летописа који је у Матицу увео неке од најугледнијих личности тога доба.

Саве Текелије, председника и највећег матичиног добротвора, оснивача Текелијанума.

Јована племенитог Нака, оснивача прве књижевне награде у нас, добротвора и једног од ктитора храма Светог Спиридона у Трсту.

Серија Пантеон Матице српске снимана је у Новом Саду, Сремским Карловцима, Сомбору, као и у Будимпешти, Сент Андреји, Араду, Темишвару..

О Матици српској, историјском контексту у којем је настала и људима који су је основали у серији говоре, др Драган Станић, председник Матице Српске, др Ђорђе Деспић, уредник Летописа, др Душан Николић, бивши секретар МС, академик Василије Крестић, др Александар Милановић, др Зоран Мирковић, декан Правног факултета у Београду, др Мило Ломпар, др Милена Полојац, др Исидора Бјелаковић, мр Коста Вуковић, упревник музеја Епархије будимске у Сент Андреји, др Душан Попов из Темишвара, Драгомир Дујмов, професор српске гимназије у Будимпешти као и свештеници Епархије будимске... У играним сценама реконструкције оснивачког састанка Матице српске учествовали су глумци Народног позоришта у Кикинди.

Сниматељи Душан Живковић, Милан Илић и Хаџи Димитрије Николић, израда шпице и дизајн Емануела Тасан Лукић, монтажа Ксенија Савићевић. Аутор и уредник серије Божидар Ђуран.