Мрачне странице културне историје Србије

Дешава се понекад да мрачне странице културне историје Србије отвори само један човек - и то у себи самом. Особа о којој се говори у трећој епизоди серијала Мрачне странице културне историје Србије је Иво Андрић.

Андрић је био, познато је то, младобосанац и Југословен по уверењу. Касних тридесетих година прошлог столећа Андрић се успиње у дипломатској служби и чини се да му ни на крај памети није да ће само деценију ипо касније постати - комуниста.
Последња дипломатска адреса: Берлин 1941. Последња дипломатска фотографија: она, како би полицајци казали највише инкриминисана - начињена 25. марта 1941 када су Драгиша Цветковић и Александар Цинцар-Марковић с немачким министром Рибентропом потписали протокол о приступању Југославије Тројном пакту. Андрић стидљиво провирује из средине трећег реда, види му се десно око и препознатљив рам од наочара.

После тога следи рат у Југославији. Након уласка партизана у Београд, Андрић на чудан начин постаје део апарата нове Југославије. У то време пише једине три соцреалистичке приповетке: Електро-бих, Сјеме из Калифорније и Дедин дневник.
У то време, након Хитлера и Тита, упознаје и Стаљина, и тако постаје једина особа са ових простора која је упознала све три кључне особе за осторију двадесетог века. У Београду, Андрић је председник многих удружења. Као предсдедник Удружења писаца Југославије, Андрић се 1952. налази Крлежи иза леђа на прекретничком конгресу у Љубани на којем овај чита говор којим се окончава соцреализам у Југославији.
О првим збуњујућим Андрићевим годинама након 1945. све до чланства у КПЈ 1954. године, говори трећа епизода серијала Мрачне странице културне историје Србије.

У улози Иве Андрића Срђан Тимаров.

Уредник и водитељ емисије Александар Гаталица, директор фотографије Душан Живковић, монтажа слике Душан Заложник. Монтажа тона и тонски ефекти Небојша Драгићевић.
Мрачне странице културне историје Србије, четвртак 24. децембар, Други програм РТС, 17.51 часова.