Трезор

In memoriam - Александар Луј Тодоровић, инжењер електротехнике и пионир Телевизије Београд, рођен је 23. децембра 1938. у Београду, дипломирао на Електротехничком факултету. У Телевизију Београд је дошао почетком 1967, као инжењер магнетоскопа. Био је шеф Одељења магнетоскопа, заменик директора телевизијске технике, помоћник директора телевизије за програм, затим последњи Генерални секретар Југословенске радио-телевизије. Био је професор на Факултету драмских уметности, један је од оснивача и први декан Међународне академије за радио и телевизију у Монтреу, професор на Факултету визуелних уметности Универзитета Медитеран у Подгорици, гостујући професор на Универзитету Оклахоме у Норману, на Лојола Универзитету у Њу Орлиенсу и на Мариборском универзетету. Почасни председник Техничке скупштине Европске радиодифузне уније, члан Савета Међународне радиодифузне конвенције и члан жирија "Peter Wayne Award", награде за највише технолошко достигнуће у области РТВ које међународно удружење произвођача РТВ опреме. Луј Тодоровић је једна од иницијатора оснивања Музеја телевизије у Србији (уз Станка Црнобрњу, Миру Оташевић, Бојану Андрић). Преминуо је 10. јуна 2020. у Београду.

Комеморативни скуп поводом смрти Луја Тодоровиће, организоваће Редакција за историографију почетком септембра 2020. године. 

ЈРТ у Архиву Југославије - Током 17 година рада "Трезора" емитоване су десетине прилога и емисија из историје рада и богате продукције ЈРТ-а, интервјуисани програмски и технички радници те организације, снимано на местима великих догађаја, неколико емисија и на београдској адреси ЈРТ-а.

Удружење радио-станица ФНРЈ основано 1952, појавом телевизије 1958. године, прерасло у Југословенску радио-телевизију (ЈРТ). Важније делатности ЈРТ биле су: сарадња међу чланицама у планирању и реализацији заједничких и комбинованих радио и телевизијских програма, израда заједничке програмске шеме, организација Фестивала ЈРТ (од 1965. до 1991); свакодневне размене вести и емисија; заједничко покривање великих приредби и догађаја у земљи: Олимпијских игара у Сарајеву, Медитеранских игара у Сплиту, Универзијаде у Загребу, Самита несврстаних у Београду... У најважније делатности свакако спада координација и реализација на десетине хиљада међународних телевизијских преноса и свакодневне међународне размене вести преко ЕБУ, као и мултилатералне и билатералне размене радијског и телевизијског програма са организацијама у иностранству; реализација унилатералних преноса у изузетно великом обиму обављана је професионално и без застоја и за време рата у Словенији, Хрватској и Босни.

Последња емисија о раду ЈРТ, снимана је крајем 2018. у Архиву Југославије где се чува целокупна оставштина ЈРТ-а с обзиром да је седиште организације било у Београду, главном граду Југославије. Домаћин нашег боравка и снимања у Депоу бр. 13 Архива Југославије био је Милан Медаковић, начелник Одељења за заштиту и коришћење архивске грађе, познат нашим гледаоцима из ранијих "Трезора". Гост је био последњи генерални секретар ЈРТ-а проф. Александар Луј Тодоровић, такође познат нашим гледаоцима као пионир Телевизије Београд где је радио инжењерске послове од 1967. до 1988. године , затим у ЈРТ провео до 1992, затим у ЕБУ, где је и данас почасни председник Техничке скупштине ЕБУ. Разговор међу полицама Депоа трајао је више од једног сата, а отворене су само три кутије од небројено много колико их је на полицама до плафона Архива. Сваки поглед на записнике, извештаје, одлуке, подстицао је на питања, одговоре, објашњења... Споменути су сви генерални секретари ЈРТ-а: Ивко Пустишек, Златко Синобад, Милан Вукос, Фаик Диздаревић, Луј Тодоровић... најважнија правила и најважнији заједнички подухвати ЈРТ-а, помоћ коју је ЈРТ пружала другим земљама као што су Алжир, Шри Ланка и др, затим односи са ЕБУ (Европској унији за радио-дифузију)... но ипак највише се говорило о последњим годинама о пословима око гашења организације ЈРТ, дугачким и стрпљивим преговорима свих генералних директора радија и телевизије некадашњих републичких центара, о расподели средстава, финансијама, правним актима... А када се то завршило после вишедневних састанака у Печују, Будимпешти и последњег у Женеви - нико није био оштећен, сви су се задовољни разишли. Последњи ЈРТ подухват био је Олимпијске игре у Барселони, лета 1992, који је много раније био уговорен, о заједничким преносим, техници, извештавању - те се зарад гледаоца није могао мењати. Луј Тодоровић је био постављен за Шефа новинарског пула и тај последњи заједнички посао прошао је на највишем професионалном нивоу.

- Учесници: инжењер проф. др Александар Луј Тодоровић, саговорник Бојана Андрић

- Уредник истраживач Милена Јекић-Шотра, сниматељ Александар Стипић, асистент Горан Плавшић, сниматељ звука Милан Ђорђевић, расветљивач Горан Калањ, сарадник-сниматељ Ивана Босанац, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Драган Владисављевић, монтажер Александар Андријевски, аутор Бојана Андрић.

- Снимано 08.12.2018, премијерно емитовано 21.05.2019; Редакција за историографију

Петак, 26.06.2020. на РТС СВЕТ у 23:40

Разговор о књизи "Осма сила" Владе Петрића

Осма сила - Књигу Осма сила - телевизија као комуникационо и изражајно средство написао је Влада Петрић 1969. године, а 1970. награђена је на првом конкурсу Радио-телевизије Београд за дело из области масовног комуницирања. Чланови жирија су били: др Милош Илић, Ратко Божовић, Стеван Мајсторовић, др Мате Ореч, Мило Поповић, а у образложењу стоји: "... аутор је постигао веома повољан спој научног, есејистичког и популарног приступа материји. Стил је чист, негован и занимљив, а остварено је успешно разграничење између иначе врло блиских области масовног комуницирања (штампе, радија, позоришта и телевизије). Према свему томе уочене су веома значајне специфичноси телевизијског медијума као модерног средства комуницирању, уз употребну меру критичности..." Књига коју је штампала Телевизија Београд 1971 (уредник Љубомир Зечевић, дизајн Слободан Машић), одавно је распродата и одавно нестала са полица многих библиотека, ретко се може наћи и у антикварницама. Разговор о књизи одвија се у Југословенској кинотеци, поред Царске панораме, снимање је трајало 90 минута, а данас се приказује скраћен део тог дијалога утроје. Уз многа скретања са теме, што је позната појава када је реч о професору Петрићу и његовој експанзивном стилу, духовитости и оштрини, па чињеници да је имао веома богат професионални живот и упознао и сарађивао са великим бројем филмских и позоришних посленика из целог света, разговор је ипак приведен крају и закључку да је Осма сила и данас заслужила нова ишчитавања , анализе и компарације са променама у електронским медијумима насталим током протеклих 50 година. Тако се два професора и уредница "Трезора" обавезују на крају да ће књигу припремити за друго проширено, критичко издање.

У току монтаже ове емисије јављено је да је проф. Петрић преминуо, што неће спречити преостала два учесника да ову тестаментарну жељу аутора књиге Осма сила, реализују по сваку цену. Проф . др Влада Петрић (1928 - 2019) позоришни, филмски и ТВ редитељ, први уредник Филмског програма Телевизије Београд, професор Факултета драмских уметности и Харвардског универзитета, теоретичар и историчар филма. Писао је позоришну и филмски критику за више домаћих и страних часописа и новина. Објавио неколико значајних књига из области историје и теорије филма и два уџбеника. Оснивач је и први директор Харвардовог филмског архива.

- Учесници: редитељи и универзитетски професори Влада Петрић и Боро Драшковић, саговорник Бојана Андрић

- Уредник истраживач Маријана Цветковић, сниматељ Никола Ђуровић, сниматељ звука Миљан Грубановић, расветљивач Дарко Ристић, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Александар Андријевски, аутор Бојана Андрић

- Снимано 22.11.2018, премијерно емитовано у "Трезору" 22.11.2019, репризирано 06.12.2019; Редакција за историографију