Интервју: Лордан Зафрановић, Јасеновац тема која се враћа
"Ја нисам редитељ, ја сам човек који прави неке посебне слике", говорио је Лордан Зафрановић. Те посебне слике представљају призоре нашег ужаса, приказе непатвореног зла које је човек осетио, најпре у логору Јасеновац, најокрутнијем логору смрти.
О анатомији једног зла, Зафрановић је направио филм Златни рез 42 – Дјеца Козаре, на који се чекало више од 40 година, од када је са Арсеном Диклићем написао нацрт сценарија. Тако је тема рата и страдања, након "Окупације у 26 слика", "Пада Италије", "Вечерњих звона", "Крви и пакла Јасеновца", "Тестамента", заокружена у опусу овог награђиваног прашког ђака, једног од најетаблиранијих југословенских редитеља.
О савремености Јасеновца, о каријери, о свом бегу из Хрватске, о односу према жртвама, о кривцима и кривици, о уметности, о храбрости глумаца, Лордан Зафрановић је говорио за Око.
Припремила и водила: Милица Јевтић
Коментари