Матица српска – двеста година ризнице културе

Убрзо након оснивања часописа, који се данас зове Летопис Матице српске, установљено је да не постоји довољно средстава ни воље за његово штампање. Тако су, шест пештанских трговаца и интелектуалац Јован Хаџић, одлучили да покрену друштво које ће помоћи часопису да несметано излази, али и да се бави објављивањем српских књига. Матица је основана је 16. фебруара 1826. године у Пешти.

Подстицала је и друге народе да воде рачуна о својим културама. Најстарија је међу словенским матицама, а по угледу на њу настале су: матица чешка, илирска, далматинска, словенска, лужичко-српска, галичко-руска... Због ње су народи у свој речник уводили реч – матица.

За два века трајања успела је да прикупи и сачува чак четири милиона књига, дванаест хиљада слика, цртежа и скулптура, али и од заборава отргне шездесет хиљада писама.

Екипа РТС-а први пут отвара депое Библиотеке и Галерије Матице српске. Посетили смо и у Рукописно одељење Матице као и Музеј Војводине, који је настао захваљујући поклон-збирци Матице.

Како је Матица преживела прва два века и одолела превратима, цензурама, економским кризама, балканским и светским ратовима? Шта све данас баштини и како истрајава у мисији ширења културе у више од 50 места?

О томе у емисији Матица српска - двеста година ризнице културе говоре: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Јован Делић, потпредседник Матице српске, др Милан Мицић, историчар, књижевник и генерални секретар Матице, Матија Бећковић, песник, члан и добротвор Матице српске, Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, проф. др Зорица Хаџић Радовић, управница Рукописног одељења Матице српске, др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске, др Тијана Палковљевић Бугарски, директорка Галерије Матице српске, проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик Матице српске, Чарна Милинковић, в. д. директорка Музеја Војводине.

Аутор: Јелена З. Николић

Сниматељ: Милан Станић

Асистент сниматеља: Александар Стојковић

Мајстор звука: Мирослав Гојковић

Расвета: Горан Калањ

Монтажа: Душан Заложник