Око магазин-11.6.2024.Mare Salutis-Море спаса

Медитеранска рута бележи највећи број страдалих у односу на друге избегличке руте, на којој је од 2014. године до данас изгубило живот око 28 000 миграната. У потрази за бољим животом у Европи, мигранти најчешће крећу из Либије и Туниса. Испловљавају на ручно прављеним чамцима које им за огроман новац продаје либијска мафија. Чамци су најчешће метални, дрвени или пак гумени. Број избеглица на чамцу варира, некада их буде педесетак, а када су у питању рибарски бродови у чамцу буде и по неколико стотина људи. Брод „Лекара без граница” је једном приликом изводио акцију спасавања више од 600 миграната. Ови ручно прављени чамци су небезбедни, обично препуни људи и без икакве наутичке опреме… Већина избеглица су и непливачи.

Покушаји преласка Медитерана су готово свакодневни. Организација "Лекари без граница" је у протеклим годинама од сигурне смрти спасла више од 90 000 миграната. Мигранти покушавају да доплове до италијанског острва Лампедуза које је од либијске обале удаљено око 300 километара. Без навигације и познавања мора, на несигурним и често неисправним чамцима мигранти данима лутају по мору, многи од њих страдају у олуји, многи дехидрирају.

Брод "Џио Барентс" на коме је била и екипа РТС кренуо је средином новембра прошле године из луке Чивитавекија у Италији и после неколико дана пловидбе на тридесетак километара од либијске границе, у међународним водама изведена је акција спасавања 57 миграната који су на малом чамцу кренули из Либије. Како су нам мигранти испричали на мору су провели 18 сати а на овај, малтене самоубилачки пут кренули су из различитих разлога. Избеглице из Судана беже од, како су рекли, расистичких прогона у Дарфуру, они који су дошли из Пакистана и Бангладеша надају се бољем економском животу, из Етиопије беже због сукоба различитих етничких група. Потресно је сведочење египатских миграната који говоре о језивом третману кроз који су на свом мигрантском путу пролазили са либијским трговцима људима. И сви се они надају бољем животу у Европи.

А Европа је свој став према мигрантима променила. Од подршке мигрантима и заједничке акције спасавања које је са невладиним организацијама на Медитерану спроводила 2014. и 2015. године, Европа је сада заузела већински антимигранстки став. Из фондова Европске уније финансирају се бродови Либијске обалске страже која патролира либијским водама и хапси мигранте који покушавају да пређу Медитеран. Одводе их у прихватне центре или затворе, како их мигранти називају, у којима их, по њиховим речима, малтретирају, туку, силују и из затвора излазе уз огромну своту новца коју је породица избеглих принуђена да прикупи и тако плати њихову слободу. Кршење људских права у либијским мигрантским центрима забележено је и од стране Уједињених нација.

Прилив миграната у Европу, европске земље покушавају да спрече и бројним и законима који отежавају рад невладиних организација које спасавају људе на мору: условљавају их да се враћају у Италију након једне изведене акције спасавања иако у близини на мору и даље има ургентних позива за помоћ, додељују им као сигурне луке за искрцавање удаљене градове на северу Италије чиме отежавају и смањују њихове друге акције спасавања. Тренутно има око 15 организација које бродовима и авионима недгледају Медитеранско море и покушавају да спасу људе које је крајњи очај натерао на овакав избор.

Сценарио и режију документарног филма "Mare Salutis – море спаса" потписује Слађана Зарић.