Без визе

Културни центар Србије у Паризу , једини овакве врсте у свету, добио је новог уметничког директора: Вук Величковић, или Вук Видор, у првом интервјуу који је дао након избора на ово место за « Без визе » говори о потреби радикалног мењања садржаја којима се представљамо свету, али и о начину на који ова институција треба да функционише.

Да ли смо превише затворени у себе ? Да ли свет интересује оно што му данас највише нудимо? Да ли је Србија уопште заинтересована за наше младе и успешне људе који живе у свету ? На који начин Културни центар Србије у Паризу може да постане мост између наше и светских култура ?

Београдско позориштанце "Звонце" , које делује при истоименом часопису Епархије Српске православне цркве, ових ускршњих дана било је гост најмлађих парижана српског порекла . На иницијативу професорке Милене Петрин - Дорић, београдски малишани су изводили своје, а на поклон добијали представе ученика допунске наставе париских допунских настава на српском језику . Видећете због чега су београдски малишани изненађени овим боравком, како је мали Матеас научио српски и зашто су на овом мосту приајтељстава на растанку потекле сузе.

Након ових виртуелних, водимо вас на један од најлепших париских мостова: тачно две деценије, сваког Првог маја, на њему се окупљају житељи некадашње Југославије - првенствено интелектуалци и уметници - који нису дозволили да им крвави распад Југославије забрани пријатељства и свест о држави у којој су се родили . Ове године, за Први мај су због дружења на Мосту уметности стигли пријатељи из свих држава некадашње Југославије . Видећете како звуче стихови Десанке Максимовић на француском , шта угледни уметници из наших крајева мисле о значају националног идентитета и како реагују французи када на матерњем језику чују џезирану верзију песме "Нишка бања".

Аутори Маја Мартиновић и Владан Јочић

Уредник серијала Владан Јочић