Моја дедовина: Десетогодишњица од одласка заљубљеника у дедовину
Ово је прича о Марку из Зрењанина. Фудбалеру, спортисти. Супругу, оцу троје деце. Прича о једном унуку, који је на свету највише волео своју дедовину у селу Градска код Црне Траве.
Сваког лета је Петровдан, средином јула, за овог Војвођанина био један од најважнијих дана у години - сеоска слава и турнир у фудбалу, на југу Србије.
Пре тачно десет година дошао је да одигра још један турнир и започне обнову своје дедовине. Нико није слутио да ће то бити последњи дан овог Зрењанинца, заљубљеног у крај из ког потиче... Марку је тог дана током утакмице позлило, возило хитна помоћи није стигло до болнице и он је преминуо, у својој 31. години.
Спомен-плоча на сеоском игралишту подсећа да је ту завршен Марков сан - да троје његове деце, супруга и он од дедовине направе место на коме ће се стварати нове успомене. Комшије, рођаци, пријатељи долазе да се обнови ова кућа, која се налази на 900 метара надморске висине.
Серијал "Моја дедовина" помаже учесницима са нешто више од 3 хиљаде евра - да се купи грађевински материјал, а породица окупља испомоћ најмилијих - "мобу" да им помогну.
Све ово се ради због Маркове најстарије ћерке Јане, сина Реље и најмлађег Вељка, који су били мали када им је отац преминуо. Марко и Драгана су били младалачка љубав, завршена како нико није очекивао, те већ деценију деца одрастају без оца.
Сваке године, на дедовину их редовно доводи мајка - да време проводе са људима које је њихов тата волео и са којима се дружио. Југ Србије је био у његовом срцу, а породица жели да троје потомака кроз њихове приче још боље упознају свог оца и колико је волео своје село, Градску...
