Тв лица: Др Владан Радоман

Како је изгледало довести из Вијетнама малог Донга? Зашто је као анестезиолог решио да Париз замени Бијафром, а Ницу Вијетнамом? Како се спријатељио са Кушнером? Како су настали Лекари без граница за чије стварање су добили Нобелову награду за мир? Зашто се данас, после свега, вратио да седи у кафани на Каленићу? Због чега на констатацију да је добар човек одмахне и каже да то и није нека препорука?

У празничној атмосфери украшеног Париза, на Јелисејским пољима, др Владан Радоман говори о томе како му је једно гледање телевизије променило живот.

Видевши репортажу о гладној деци, удобност Париза заменио је Бијафром. Ту је створена идеја о Лекарима без граница који су за овај подухват награђени Нобеловом наградом за мир 1999. године.

Друго искакање из удобности, овог пута сунчане Нице, било је после тв репортаже о Вијетнаму. Упутио се тамо и на једном броду направили су болницу кроз коју су прошли бројни пацијенти међу којима и много деце. Из Вијетнама се вратио са малим Вијетнамцем, по имену Донг, за кога сам каже да је био, "мали, с великим ожиљком преко целог лица и да га нико други није хтео".

Његова супруга и четворо деце су подржали идеју да Донг живи са њима...

Аутор: Татјана Петернек Алексић