Привредна историја Србије: Запис барона Хердера

Обнова српске државе после устанка 1804. године почела је у свему, од ничега, изузев рударства. У средњем веку, Европом је путовао глас о држави богатој сребром и златом. У великом рударском насељу Ново Брдо живело је за време владавине деспота Стефана Лазаревића око 50.000 становника, а у ондашњем Лондону око 10.000.

У време турских освајања, рударство у Србији је потпуно замрло. Постоје записи "да су се Срби сетили својих старих рудника већ у Карађорђевој буни", али обнову рударства покренуће кнез Милош Обреновић после Хатишерифа 1833. У Србију је позван немачки геолог Зигмунд фон Хердер који је три месеца путовао Србијом, израдио прве геолошке карте и лоцирао рудна налазишта: Мајданпек, Бор, Костолац, Миливу код Деспотовца, Добру у Ђердапу... 1837. отворен је први рудник угља у селу Милива, а потом и рудник бакра у Мајданпеку.

Ново Брдо

Кнез Милош је 1834. послао у Русију на школовање Саву, сина Вука Караџића који је требало да буде први срспски рудараски инжењер. Он је међутим разболевши се умро, а Србија ће своје прве инжењере добити средином 19. века. Били су то Ђорђе Бранковић, Стеван Павловић и Василије Божић.

Сниматељи: Душан Живковић и Хаџи Владан Мијаиловић

Монтажа: Горан Мијић

Аутор и уредник: Божидар Ђуран

Привредна историја Србије: Запис барона Хердера

Програмска шема