Трезор

Народни музеј у Београду основан је 10. маја 1844. те се тај дан обележава као Дан Народног музеја. Но, ево још једног важног датума у историјату Народног музеја.... "Културни и јавни радници Београда и чланови дипломатског кора дошли су синоћ у 8 часова у Народни музеј да присуствују свечаном отварању ове угледне институције. Они су саслушали излагање управника Музеја др Лазара Трифуновића који је говорио о двогодишњој рестаурацији, адаптацији и доградњи зграде. Он је истакао значај овог подухвата рекавши да је новом поставком и изградњом нових простора Народни музеј стекао све услове да се свестраније окрене друштву и народу како би било оно што је увек био: живо језгро културе из којег ће уметничке вредности моћи да зраче племенитом људском поруком.

После Трифуновићевог излагања, у име Извршног већа Србије, узео је реч Милан Вукос, републички секретар за културу. Новом поставком - рекао је Вукос - приказаћамо континуирани развој српске уметности и живот старих цивилизација на нашој територији. Обложавана сав ременим музеолошким средствима, слика развоја српске уметности постала је још убедљивија и она ће нашим и страним гостима Народног музеја јасно приказати стваралачке способности српског народа током историје и приказати део богатства уметничког наслеђа на коме се темељи југословенска култура." ("Политика", 08.07.1966)

РЕЧ УРЕДНИКА - Гост "Трезора" је Миливоје Бегенишић, уредник у Општеобразовној редакцији Телевизије Београд у којој је радио од 1967. до 1997. и оставио у Програмском архиву десетине значајних емисија од којих су најпознатије серије Ризнице културног блага (30 емисија) и Оставштина за будућност (60 емисија) у којој је био и саговорник најпознатијим именима југословенске ликовне, књижевне и позоришне сцене. Бегенишић говори како се серија Ризнице културног блага припремала и снимала под покровитељством тадашњег Министарства културе Србије, са техничким услугама "Дунав филма" јер се радило на 35 мм филмској траци, лабораторијским услугама "Јадран филма" из Загреба, уз посебну пажњу и подршку у самој кући од стране генералног директора Милана Вукоса и уредника Боривоја Мирковића. Из серије Ризнице културног блага емитујемо триптих о Народном музеју у Београду.

Учесник Миливоје Бегенишић, саговорник Бојана Андрић

Сниматељ Милан Илић, сниматељ звука Слободан Мишић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, монтажер Владимир Крстић, уредник Бојана Андрић

Снимано 04.05.2012, премијерно емитовано 10.05.2012, репризирано 07.07.2016; Редакција за историографију

БЛАГО НАРОДНОГ МУЗЕЈА, први део - из серије Ризнице културног блага. Народни музеј основан је 10. маја 1844. а зачет је нешто раније са циљем да сакупља, обрађује, проучава, излаже древности од значаја за историју и културу српског народа. Временом је прерастао у ризницу уметничког блага и остатка материјалне културе свих оних цивилизација, народа, племена и људи који су живели, деловали и стварали, а најчешће ратовали на овом врелом тлу од давне историје до данашњих дана. Прва емисија говори о праисторијиској збирци Народног музеја међу документима неписане најстарије историје људског друштва. Изложени материјал приказују пресек праисторијиских култура Србије и Војводине од око три односно две хиљадите године пре наше ере. Те културе родовских заједница млађег каменог доба називају се по најважнијим налазиштима, а то су Старчево и Винча, односно Старчевачка и Винчанска култура.

Учесници: научни саветник др Драга Гарашанин, виши кустос Никола Кусовац

Уредник серије Миливоје Бегенишић, сниматељ Братислав Стојановић, сниматељ звука Славко Симић, монтажер Клеопатра Харисијадис, сценарио и режија Ратомир Ивковић

Премијерно емитовано 20.10.1977; Редакција општеобразовног програма, уредник Ђоко Стојичић; репризирано 10.05.2012. и 07.07.2016. у "Трезору"