У спомен Великом рату

Познате су заслуге великих српских војсковођа из Првог светског рата. Али, из данашње перспективе поставља се питање да ли им се српски народ достојно одужио. У епизоди “За заслуге” видећемо ратни пут и потоњу судбину војвода Путника, Мишића и Степановића.

Пошто се тешко разболео 1915 године Путник, је разрешен дужности шефа Генералштаба и остављен на Крфу са пензијом недовољном за живот. А између два рата, када овлада идеологија интегралног југословенства, постаће видна тенденција да се све везано за улогу Срба у Великом рату, ставља у други план. Тако су и велике српске војсковође остале без јавних споменика и једини споменици који су им подигнути били су они над њиховим гробовима. Титово братство и јединство, у неку руку директно изведено из идеологије интегралног југословенства краља Александра, проширило је овај период заборава на добрих 70 година.

А оно што је затирано тешко се поново успостављају - пошто се Србија почела враћати националним симболима, њене велике војсковође су, истина, добиле јавне споменике. Али где су ти споменици постављени?

У овој епизоди биће речи и о споменицима јунацима Војводи Вуку и Кости Војиновићу, као и споменицима осведоченим пријатељима Србије из времена Великог рата, доктору Арчибалду Рајсу и маршалу Лују Франше Депереу.

Сценарио др Мирослав и Небојша Савићевић, монтажа Ксенија Савићевић, режија Небојша Савићевић.