недеља, 12.10.2014, 14:15 -> 13:22
štampajВреме је за бебе
Ана Дрчелић (19 година) је одрасла у планинском селу Мажићи код Прибоја. Детињство са родитељима, сестром и братом је било идилично поред језера и манастира Ораховица из 13. века који су подигли Немањићи и једна је од најзначајнијих српских светиња.
Кад је дошло време за средњу школу, Ана је желела да постане саобраћајни техничар за шта је требало ићи у Ужице, те су је родитељи подржали и послали од куће са 14 година. Ана је била добро дете које је поверење родитеља оправдало, а била је и солидан ђак.
У Техничку школу је ишао и Богдан Ружић. Богдан је из родног Пријепоља дошао са мамом у Ужице. Као дете је био одговорнији и самосталнији од својих вршњака, па је већ као средњошколац почео да ради и помаже мами да обезбеде средства за најам стана и основне животне потребе тако што је свирао клавијатуре у клубовима или на свечаностима.
Испрва само познаници из школе који не симпатишу једно друго, на средини средњошколских дана су постали најзаљубљенији пар на школским одморима. На крају школе су решили да остану заједно читав живот. Богдан је Ану запросио од оца и почели су да живе заједно.
Млади пар је био сигуран у своја осећања и однос, тако да су схватили да немају ни један разлог да одлажу родитељство. Финансије, као главна брига и препрека за проширење породице, није им био камен спотицања и то не зато што имају значајне или стабилне приходе, већ зато што верују у своју снагу и вољу да зараде. Управо је на привременом раду у Русији Богдан и сазнао да ће постати отац.
Анином телу трудноћа није ни мало наштетила. И пред сам порођај је била подједнако лепа као пре трудноће, само са стомачићем. На порођај је кренула опуштена и срећна што ће њена беба доћи на свет.
Младој жени која први пут рађа је на порођају била потребна подршка и сигурност коју је од дежурног тима гинеколога др Радета Марковића и др Јовице Шуљагића добила и на свет донела девојчицу.
Теодора се родила 30.04. и одмах се видело да је здрава и жустра. Прекинула је тишину маминих мука продорним плачем. Црнка са дугом и густом косом и крупним очима, разнежила је целу дежурну екипу и педијатра Наташу Ђурковић.
Моменат кад ју је мама узела у руке, а тата видео на ходику је тренутак у животу ових младих људи када су увидели сав смисао и лепоту својих живота. То је моменат када су Ана и Богдан заволели једно друго више него што су и могли замислити и када су добили снагу која ће им помоћи у свему што живот носи.
Редитељ епизоде: Мирослав Петковић