Стогодишњица великог рата: Од атентата до рата - телеграми

Какве су биле процене политичара и дипломата о могућности ратног сукоба? Како је Немачка безусловно подржавала Аустроугарску, а Русија одлучно стала у одбрану Србије? Какве је инструкције давао Пашић српским посланицима на страни? Шта се дешавало на границама Србије? Одговоре погледајте у видео дневнику Стогодишњица великог рата од атентата до рата-телеграми, који су реализовали Институт за савремену историју у Београду и VAF продукција.

Од убиства у Сарајеву јуна 1914. до почетка рата јула 1914. прошло је нешто више од 30 дана. У серијалу из дана у дан пратимо дипломатске акције, али и догађаје који су већину европских држава и народа гурнули у рат. У серији телеграма и других депеша посланика Краљевине Србије у тадашњим кључним европским престоницама од Беча, Берлина, Будимпеште, Лондона, Париза, Петрограда, па све до Цариграда, Софије, Атине, Рима и Цетиња, значајна имена српске дипломатије и политике слали су извештаје и процене, телеграмом или телеграфом, Министарству иностраних дела Краљевине Србије на чијем је челу стајао председник владе и министар иностраних дела Никола Пашић.

Поређани хронолошки, одабрани телеграми најбоље сведоче о дипломатским закулисним играма, супротстављеним извештајима, погрешним али и правим проценама, скривеним и правим намерама европске политичке и војне елите. Како је време више одмицало од атентата на Франца Фердинанда тако је све мање спомињан атентат у Сарајеву, Сарајево, Босна и Херцеговина, Фердинанд и атентатори. Србија и Срби, а делом и Русија, кључне су речи европске дипломатије. Догађаји су се драматично убрзавали. Необуздана штампа, посебно у Бечу и Берлину, нападала је Србе и Србију, али и Русију, кроз невиђену пропаганду.

У директним дипломатским и војним круговима Беча и Берлина конструисан је ратни сукоб а одушевљење и ентузијазама за рат исказан је код већине европских народа. Створена ратном пропагандом психоза пожељног обрачуна са Србима и Србијом кулминирала је аустроугарским ултиматумом Србији, њеним умереним одговором који није задовољио Беч, објавом рата Србији, мобилизацијом у многим земљама и отпочињању ратних сукоба у читавој Европи.

Аустроугарска је желела рат са Србијом, за који је нашла згодан повод у убиству престолонаследника у Сарајеву. Од тог тренутка па у наредне четири недеље вршене су дипломатске и војне припреме и учвршћивања савезништва. Нада и план да ће се рат водити само између Аустроугарске и Србије показао се кобном грешком. Упркос недостатку чврстих доказа о умешаности српске владе у атентат и њеним помирљивим гестовима и изјавама, Аустроугарска је објавила рат Србији. Неколико дана после тога рат је постао европски а онда и светски.

Поређани хронолошки документи креирају верну слику догађаја у Европи у периоду од атентата до почетка рата. Овај својеврсни видео дневник враћа нас у дане од пре сто година, говором и језиком докумената и фотографија и контекстом и вредносним судовима онога - не данашњег времена.