недеља, 12.12.2010, 21:10 -> 18:04
Г.Малер: Симфонија бр.5
У лето 2004. године у Луцерну, Клаудијо Абадо се поново нашао пред изузетним оркестром који је окупио врхунске музичаре из целог света.
Побрали су одличне критике и хвалоспеве код љубитеља и познавалаца класичног репертоара.
На програму је била Малерова најпознатија симфонија, за коју је Херберт фон Карајан једанпут изјавио: ''Када је слушате, заборавите да време пролази... ова музика вас мења, да би на самом крају скоро остали без даха.''
Пету симфонију је Густав Малер писао у периоду између 1901. и 1902. године у својој брвнари, а од осталих симфонија другачијом је чине уводни тактови на труби који звуче као посмртна музика.
Сам Малер се после премијере жалио како нико није разумео његово дело и да би најбоље било да се изведе педесет година након његове смрти. Био је у праву; данас је она веома позната, а четврти став је вероватно најизвођенији од све његове музике - посебно се памти у филму Лукина Висконтија ''Смрт у Венецији''.
