Г.Малер: Симфонија бр.5

У лето 2004. године у Луцерну, Клаудијо Абадо се поново нашао пред изузетним оркестром који је окупио врхунске музичаре из целог света.

Побрали су одличне критике и хвалоспеве код љубитеља и познавалаца класичног репертоара.

На програму је била Малерова најпознатија симфонија, за коју је Херберт фон Карајан једанпут изјавио: ''Када је слушате, заборавите да време пролази... ова музика вас мења, да би на самом крају скоро остали без даха.''

Пету симфонију је Густав Малер писао у периоду између 1901. и 1902. године у својој брвнари, а од осталих симфонија другачијом је чине уводни тактови на труби који звуче као посмртна музика.

Сам Малер се после премијере жалио како нико није разумео његово дело и да би најбоље било да се изведе педесет година након његове смрти. Био је у праву; данас је она веома позната, а четврти став је вероватно најизвођенији од све његове музике - посебно се памти у филму Лукина Висконтија ''Смрт у Венецији''.