недеља, 17.05.2026, 22:40 -> 13:53
štampajЛични космос: Мала и велика историја - Зима књижевности
Деведесетих година прошлог века, историчари почињу да пишу о судбинама појединаца који су остајали на маргинама великих битака, преврата, сукоба, ратова. Историју чине и приватно и интимно, она постаје и персонализована.
У емисији Лични космос, Владислав Бајац, писац и Главни уредник издавачке куће “Геопоетика” говори управо како је настала синтагма “мале историје” и овом, новом жанру који већ залази у белетристику. “Геопоетика” је тада објавила преводе књига Петера Енглунда, шведског историчара, писца, члана Шведске академије. Међу његовим најновијим књигама су и “Снови свирепих ноћи – Новембар 1942, Интимна историја прекретнице Другог светског рата”. Оваквим књигама, аутори – историчари, надограђују историју.
Проф. Милан Ристовић, историчар, писац, уредник Енглундове књиге, један од оснивача “Геопоетике”, аутор је петнаест научних монографија. Проф. Ристовић описује како је, бавећи се историјом Југоисточне Европе 20. века, наилазио на документа, трагове егзистенција анонимних људи у турбулентним временима. У својој књизи “Утишани гласови, Из историје обичних људи”, Милан Ристовић коначно даје глас и права имена онима за које није било простора у званичној историји.
У другом делу емисије, о “великој” историји и књизи “Фебруар 33, Зима књижевности” говори Јасна Новаков Сибиновић, извршна уредница “Геопоетике”. Аутор, Уве Витшток, немачки књижевник и новинар, користио је документа, писма и дневнике немачких уметника који су се првог месеца Хитлерове диктатуре, фебруара 1933, налазили у Берлину. У центру збивања су писци породице Ман, Томас Ман нобеловац, као и његови брат и син, Хајнрих и Клаус, али и други уметници. Ломача за књиге, Гебелсова цензура, прогони, малтретирање публике на пројекцијама филма “На Западу ништа ново”, претње, личне дилеме и страх, само су неки од описаних догађаја.
Уредник: Мирјана Бјелогрлић
Производња: редакција образовног програма
Коментари