Људи и догађаји: Сава Шумановић

 После гимназије у Земуну, Сава уписује 1914. сликарство у Загребу, а његова платна из тог периода указују на симболизам и тада популарну сецесију. Након завршних студија, одлази у Париз 1920. године, где га је подучавао истакнути ликовни педагог Андре Лот. Шумановићеви узори су били Сезан, Ван Гог, Кандински, као и Пикасо и Матис, а веродостојност података у овом филму потврђују, између осталог, и речи Павла Васића и Лазар Трифуновића, ауторитета међу ликовним критичарима. Тако сазнајемо да је за Шумановића сликарство било тражење доживљаја, као и да је по природи био склон ломљењу облика на сликама. Упркос почетном несхватању његове уметности у Паризу, сликом Бела ваза коначно долази до преокрета 1926. године када бива прихваћен и од публике и од критике. Најзначајније дело Пијани брод, које се тумачи као предвиђање фашизма, насликао је за само седам дана 1927. године.

Ипак, у то време у Паризу није стекао успех коме се надао. Вратио се у родни Шид 1930. године, где ствара дела по којима је данас најпрепознатљивији – сремске пејзаже, као и циклусе Шидијанке и Берачице. Боја је коначно загосподарила сликом, а платна настала у овом периоду сматрају се крајњим дометом схватања природе. Чулност и духовност се спајају у порив ка лепоти, која се чаробно остварује у његовим сликама. У каталогу своје веома успешне београдске изложбе 1939. сопствени стил назвао је како знам и умем.

Средином 1942. убиле су га усташе и бациле у заједничку гробницу у Сремској Митровици, која је тада била део фашистичке Независне Државе Хрватске.

Производња: Редакција документарног програма