Српске светиње на Косову и Метохији: Мушутиште

Више од 700 лета, светиња Високи Дечани је духовношћу и лепотом повезивала народе и културе. Једини је споменик наше прошлости са Унескове листе угрожене баштине са заштићеном зоном. ,,Око 660 хектара и обухвата заправо не само ужу зону око манастира, већ и један део дечанског кањона реке Бистрице – око шест километара који са манастиром као светском културном баштином представља јединствен амбијент. Присуство Кфора је нешто што није везано за заштићену зону“, објашњава Сава Јањић, архимандрит и игуман манастира Високих Дечана. За Душанов град-музеј на ободу Метохије, Бранислав Нушић је записао: Призрен је Цариград српских царева. Од доласка мисије Уједињених нација број Срба којих је некада било 12.000, постао је симболичан. ,,Између тих коцки призренске калдрме појави се неки Србин ниоткуда и жив је град. Жив је Призрен и жив је наш однос према Призрену. Жива је наша љубав према њему и ономе епском Призрену из наше епске поезије и оном Призрену чудесног сликарства Богородице Љевишке, јер је Богородица Љевишка наша Сикстинска капела“, наглашава Живојин Ракочевић, књижевник и новинар из Грачанице.

Високе градитељске и уметничке вредности и културно-историјски домети споменика српске прошлости биће представљени и дигиталним пројектом новосадског Платонеума. ,,Они су, може се рећи, и најбољи амбасадори или мисионари тог нашег културног наслеђа. На тај начин оно се чува и као православно, као српско, и не може се никада преименовати као туђе“, истиче Душан Вујичић, пројект-менаџер. Српски баштинари су у Пећкој патријаршији поставили аудио-водиче на више језика. Тим пројектом се странци упознају са историјом од настанка ансамбла средњовековних цркава до данас.

Припремила Биљана Савић