среда, 16.08.2017, 18:50 -> 10:35
štampajКаранфил 77,78/151
Рат је готов, али то становништву није донело олакшање. У Кишиваду су стигли први амерички војници. Мештани су били непријатељски расположени према њима, али су касније схватили да могу са њима да живе и сарађују у тешко послератно време.
Војници су донели много необичних ствари које становници мењају за своју робу. Итоко такође редовно посећује бувљак. У њему тражи материјале за шивење које су фабрике избациле на пијацу као вишак. Стари живот се полако враћа. У радионицу долази Сае која жели да јој Итоко сашије модерну одећу. Све више жена жели да им се нешто сашије. Итоко нема одговарајући материјал, али је решила да сашије модерну одећу од материјала којим располаже.
Посетила је и стара другарица, Јеко. У разговору јој саопштава да се сели код својих родитеља зато што је свекрва криви за смрт оба сина, говорећи како је она унела смрт у кућу.
Али Таро, најмлађи Таизов син, моли Итоко да га прими да ради код ње јер не жели да остави своју баку да живи сама. Итоко ипак проналази решење за ову тешку ситуацију. Решена је да пронађе апарат за минивал да би Јеко поново покренула свој посао. Сматра да ће је рад вратити у живот и да ће одустати од селидбе.
реприза, 17. август у 02:50 и 10:50
Коментари