Каранфил 71,72-151

Април 1944. године. У Кишивади рат се све више осећа. Људи из места гину и често улицама пролазе погребне поворке. Итоко запошљава Јеко да ради у њеној радионици.

Јеко је узнемирена јер њен најстарији син Таро жели да ступи у морнарицу. Ресторан Јошида је затворен. Нацу, власница поменутог ресторана, упала је у велике дугове и присиљена је да га прода. Са мајком је отишла из Кишиваде.
Крај је 1944. године. На велико разочарење мештана, Данђири фестивал је отказан. Кансуке је мобилисан и одлази у рат.

Мала Јуко се често игра са Таизовим сином Таром. Таро жели да се упише у морнаричку школу када порасте. Итоко га одговара од те одлуке јер је њена жеља да управо он буде на челу Данђири параде као што је био његов отац.

реприза, 27. јул у 02:45 и 10:45

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом