Арсеник и старе чипке

Врло често гледаоци се интересују на који начин се једна позоришна представа припрема за извођење на телевизији.  Присталица сам праксе да комедије треба обавезно снимати са публиком, јер је она веома важан фактор за игру глумаца. Потребно је позоришни мизансцен прилагодити захтевима ТВ камере јер се у телевизијском снимању користи такозвани дубински мизансцен. Наиме, у позоришту распоред глумаца има тенденцију ширења по хоризонтали, док је у студију та тенденција сведена на правац по дубини. Наравно да то изискује посебан напор глумаца, који су навикли на један правац сценског кретања а који сад треба мењати. Тако смо недавно, са извесним специфичним телевизијским интервенцијама, реализовали представу Атељеа 212 Арсеник и старе чипке. Међутим, због великих трошкова која оваква снимања изискују, драме се углавном директно преносе на траку у позоришту... Хтео бих на крају да кажем да је велика већина наших глумаца изванредно савладала осећај за равнотежу игре камера-публика. На тај начин постиже се идеални осећај гледаоца да представу у позоришту прати из првог реда или из управникове ложе." (ТВ редитељ Александар Ђорђевић, "Радио ТВ Ревија", 14.07.1967.)
Улоге: Рахела Ферари, Вука Дунђеровић, Бора Тодоровић, Ђорђе Пура, Вера Чукић, Владимир Поповић, Милутин Бутковић, Слободан Алигрудић, Дејан Чавић, Никола Милић, Сава Јовановић, Петар Банићевић, Ташко Начић, Марко Маринковић

Писац Џозеф Кесерлинг, превод Радош Новаковић, Густав Гаврин; костимограф и сценограф Владислав Лалицки, помоћник редитеља Олга Познатов, слика Љубомир Јелић, светло Јован Чедић, микроман Милан Анђелковић, сниматељ звука Јован Родић, организатор Злата Марјановић, кемермани Војислав Лукић, Душан Стефановић, Милоје Лазић; секретарица режије Ружа Мирковић, асистенте режије Светислав Жикић, редитељ Миленко Маричић, ТВ редитељ Александар Ђорђевић

Позоришна премијера 18.11.1961; премијерно емитовано 10.07.1967, Редакција играног програма, уредник Василије Поповић