Каранфил 72-151

Крај је 1944-те године. На велико разочарење мештана, Данђири фестивал је отказан. Кансуке је мобилисан и одлази у рат.

Итоко је тужна што се Данђири фестивал неће одржати. Рат и даље траје па нема довољно одраслих мушкараца који би вукли кола. Деца се играју на улици. Мала Јуко се често игра са Таизовим сином Таром. Таро жели да се упише у морнаричку школу када порасте. Итоко га одговара од те одлуке. Њена жеља је да управо он буде на челу Данђири параде као његов отац. Јеко одржава кућу од како је Таизо мобилисан. Тешко јој је јер је остала сама са троје деце, а само она ради. И Кансуке је мобилисан. Није се поздравио са Итоко пред полазак јер је сматрао да на то нема права због раније свађе. На жалост, после само месец дана стиже вест о његовој погибији.

реприза, 8. јун у 01:15 и 09:15

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом