Каранфил, 7-151

Итоко је пронашла свој Данђири – шиваћу машину. Од како је први пут угледала кроз прозор једне мале радионице она машта о дану када ће научити да ради на њој. Сваког дана после школе проводи време посматрајући из прикрајка шта и како запослени у радионици раде.

Пошто је Итоко научила да шије апапе, почиње полако да је интересује како би могла да им унапреди крој. Уместо да слуша наставу на часу, она прекида наставницу и поставља разна питања у вези шивења. Опседнута је стављањем троуглова на одевне предмете. Јављају се и прве симпатије. Итоко често разговара са Кансукеом на улици. Зенсакуу посао у последње време лоше иде, а женску школу треба плаћати. Итоко почиње да размишља да напусти школу и посвети се шивењу.

реприза, 4. април у 01:15 и 09:15