Каранфил, 7-151

Итоко је пронашла свој Данђири – шиваћу машину. Од како је први пут угледала кроз прозор једне мале радионице она машта о дану када ће научити да ради на њој. Сваког дана после школе проводи време посматрајући из прикрајка шта и како запослени у радионици раде.

Пошто је Итоко научила да шије апапе, почиње полако да је интересује како би могла да им унапреди крој. Уместо да слуша наставу на часу, она прекида наставницу и поставља разна питања у вези шивења. Опседнута је стављањем троуглова на одевне предмете. Јављају се и прве симпатије. Итоко често разговара са Кансукеом на улици. Зенсакуу посао у последње време лоше иде, а женску школу треба плаћати. Итоко почиње да размишља да напусти школу и посвети се шивењу.

реприза, 4. април у 01:15 и 09:15

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом