Импресионисти - Борба

1871. - Времена су се променила, али не набоље. Фредерик Базиј је убијен у рату, а преживели се суочавају са већим изазовима него икада.
Послератна Француска угњетава младе уметнике визионаре. Годишња изложба под државном управом, такозвани Салон, постаје конзервативнија и затворенија него икада. Уметнички естаблишмент је сада под контролом маркиза Де Шеневијера, заклетог традиционалисте који је решен да уништи нови сој уметника.
У интервјуу 1920, Моне се осврће на тај кључни тренутак у жестокој борби да промени лице уметности. Присећа се како су бутновни уметници, међу којима су Дега, Реноар и Писаро, донели значајну одлуку да одрже сопствену изложбу пркосећи Салону.
Сви ти уметници развијају свој индивидуални стил. Дега ради грозничаво на деликатним сликама балерина. Реноар се одаје раскалашнијој страни париског живота и придружује се Монеу у тежњи да ухвати магију природе. Моне објашњава како је успео да наслика своје плодоносно дело Импресија: Рађање сунца за само 40 минута. По том делу покрет добија назив и тако бива забележен важан тренутак у историји уметности.
Моне прича о страственим расправама у легендарном кафеу Гербоа. Мане, уметник који је покренуо револуцију, одбија да учествује на Изложби импресиониста, док се Писаро залаже да се покрет организује према социјалистичким начелима. Дега остаје без свог драгог оца и у његовом животу настаје хаос.
Прва изложба импресиониста отвара се у Паризу 15. априла 1874. Прошла је катастрофално. Наишла је на оштре критике и бојкот јавности. Управо је из једне од критика, која је гласила 'То је проклето забавна импресија', настао назив импресионизам.
Моне објашњава како је изложба оставила уметнике сиромашнијим него икада. Организовали су аукцију да би надокнадили губитке. Све се претворило у метеж и фарсу, при чему је Реноар нудио да откупи своје слике.
Моне је указивао на то да су их, иако су усавршили свој рад, одобравајуће критике и финансијски успех и даље заобилазили. У то време Моне склапа пријатељство које ће одредити његов даљи живот. Упознаје Елис, супругу свог заштитника Ернеста Ошедеа.
Проналази нову инспирацију у диму и пари железничке станице Сен Лазар. Убеђује начелника станице да заустави возове како би могао да наслика сцену. Дега и даље слика немилосрдне жене, ради сам у свом студију, док му вид слаби.
Уметници организују још једну изложбу импресиониста. Тек касније њихов рад доживљава тријумф. Реноар и Дега добијају позитивне критике, али слике ипак не успевају да продају.
Моне се зближава са Елис, међутим, испоставља се да је здравље његове супруге Камиј све нарушеније. Када Ернест доживи финансијски крах, Моне позива њу да се са својих шесторо деце пресели код њега. Камиј, коју је Елис неговала, умире после дуге болести. Моне је слика на самртничкој постељи.
Мане, тешко болестан од последица сифилиса, и даље слика, а његово последње ремек-дело је Бар у Фоли Бержеру.
Први знаци раскола у групи појављују се онда када Моне и Реноар одлучују да изложе своја дела у Салону 1880, уместо на изложби своје групе. О Монеовој смрти извештава један дневни лист.

реприза, 2. јануар у 04:00 и 12:00