понедељак, 16.04.2018, 23:30 -> 09:34
štampajПалета културног наслеђа: Златно доба Лесковца 1918-1941
Између два светска рата Лесковац је од оријенталне вароши израстао у модеран индустријски град. Због динамичног развоја и бројних фабрика текстила добио је назив „српски Манчестер“. Укупно богатство града ценило се на више стотина милиона динара и сматрало се да Лесковац може да исхрани још седам других градова.
Изложба под називом „Златно доба Лесковца 1918-1941", у организацији Народног музеја Лесковца и продукцијске куће „Интермедија нетворк", део је великог мултимедијалног пројекта Звонимира Шимунеца, и на својеврстан начин остварење сна за човека који је пре 40 година напустио родни град али никада није престао да буде Лесковчанин. Изложбу у којој су посетиоци уживали у галеријском простору РТС-а прати и истоимени документарни филм о историји Лесковца.
Развијена просвета, културни живот, издаваштво, здравство, спортске активности давали су Лесковцу физиономију модерног града. Убрзана индустријализација, профилисање класа и појава грађанских партија интензивирали су политичка збивања. Европски ритам живота полако је потискивао балканску учмалост.
Истовремено, Лесковац задржава спољашњи изглед мешавине турске касабе и модерних вишеспратних грађевина. Било је то време када је почео у најбољем светлу да се кристалише јединствени лесковачки дух, пун супротности а довољно широк да пригрли старинске ркмаче и реденготе, једнако као помодне фракове од енглеског штофа, старе занате који полако нестају, мрачне кафане на прилазима граду, а у центру европски модерни хотел „Костић", са елитним забавама, баловима, оперетама и позоришним представама, концертима и пројекцијама тон филма.
У периоду између два светска рата Лесковац постаје један од већих индустријских центара у земљи. Осим текстилне индустрије, развија се метална, млинска и индустрија керамике, затим индустрија гуме, намештаја, парфимерије, зејтина и пива. Лесковачки инустријалци оснивају велика предузећа и фабрике и изван овог индустријског подручја. Посебан печат привредном животу Лесковца давале су лесковачке банке и кредитни заводи. У емисији говоре: Звонимир Шимунец, аутор пројекта, Мира Ниношевић и Верољуб Трајковић, аутори изложбе, Никола Мирков, председник Савета РТС-а за ликовно стваралаштво, и други.
Развијена просвета, културни живот, издаваштво, здравство, спортске активности давали су Лесковцу физиономију модерног града. Убрзана индустријализација, профилисање класа и појава грађанских партија интензивирали су политичка збивања. Европски ритам живота полако је потискивао балканску учмалост.
Истовремено, Лесковац задржава спољашњи изглед мешавине турске касабе и модерних вишеспратних грађевина. Било је то време када је почео у најбољем светлу да се кристалише јединствени лесковачки дух, пун супротности а довољно широк да пригрли старинске ркмаче и реденготе, једнако као помодне фракове од енглеског штофа, старе занате који полако нестају, мрачне кафане на прилазима граду, а у центру европски модерни хотел „Костић", са елитним забавама, баловима, оперетама и позоришним представама, концертима и пројекцијама тон филма.
У периоду између два светска рата Лесковац постаје један од већих индустријских центара у земљи. Осим текстилне индустрије, развија се метална, млинска и индустрија керамике, затим индустрија гуме, намештаја, парфимерије, зејтина и пива. Лесковачки инустријалци оснивају велика предузећа и фабрике и изван овог индустријског подручја. Посебан печат привредном животу Лесковца давале су лесковачке банке и кредитни заводи. У емисији говоре: Звонимир Шимунец, аутор пројекта, Мира Ниношевић и Верољуб Трајковић, аутори изложбе, Никола Мирков, председник Савета РТС-а за ликовно стваралаштво, и други.
Аутори емисије: Александра Даничић и Славица Стефановић
Монтажери: Зоран Поповић и Милица Живојиновић
реприза, 17. април у 07:30 и 15:30
Коментари