недеља, 06.05.2012, 20:05 -> 10:34
štampajОгњишта стваралаштва: Рим
Повратак на класичне идеале уметности дешава се упоредо са револуционарном ланчаном секуларизацијом европских држава. Читава плејада уметника још једном после ренесансе прекопава рушевине античких градова тражећи одавно угашена огњишта стваралаштва.
Скоро до краја XVIII века човек је био загледан ка небу. Просветитељи су га критиковали да се због тога саплиће о ствари које су на земљи и које не примећује. Стога и не чуди што је Француској револуцији претходило изразито антиклерикално расположење. Разум постаје ново божанство и његовом жртвенику приносе се дарови који су некад припадали цркви. Уметност је прва осетила промену и повела свет у новом правцу. У сликарству и вајарству, па и у књижевности, дела полако напуштају свој иконички карактер и прелазе на страну реализма. Христос се монофизитно приказује, лишен је божанске димензије. Мотиви уметности доживљавају своју профанизацију.
Рим, располућен, постаје престоница двају опречних светова: једног древног, античког, за којим сад постоји велика носталгија; и оног апостолоског града, нареченог и обећаног хришћанству.
реприза, 07. мај у 04:05 и 12:05
