Милош Црњански чита своју поему на Радио Београду

Ова поема је бисер српске поезије, лабудова песма Црњанског – писца који је створио канонска дела српске књижевности. Премда ,,Ламент” по своме обиму не може да се мери с велелепним романима попут прве и друге књиге ,,Сеоба”, с ,,Романом о Лондону” или ,,Хиперборејцима”, по својој естетској вредности и те како може. Црњански је створио песму у којој се сажима питање крхкости људског живота и вечности града који надвисује људе својом светлосном лепотом. Ту лепоту јединствено дочарава сам аутор својом бојом гласа и аутентичном интерпретацијом, због које се чини да песничке слике оживљавају пред нашим очима, те да можемо дубље осетити и доживети овај изузетни уметнички текст.

Милош Црњански је рођен 1893. године у Чонограду, у породици сиромашног нотара, учио је гимназију код католичких фратара у Темишвару, а затим школовање наставља у Бечу. Када се 1914. вратио у Нови Сад, био је ухапшен па мобилисан. Упућен је на ратиште у Галицији. После лечења у Кракову, радио је у једној манастирској болници у Бечу, затим као телефониста у Сегедину. Пошто је дипломирао на Филозофском факултету у Београду, одлази 1920. године на студије у Париз. Следеће године, после посете Иви Андрићу у Риму, враћа се у земљу и венчава се познатом београдском лепотицом Видом Ружић. Умро је у Београду 1977. године и сахрањен је у Алеји заслужних грађана.

Написао је збирке поезије: ,,Лирика Итаке” (1918), ,,Одабрани стихови” (1954), ,,Ламент над Београдом” (1965).

Приповетке: ,,Приче о мушком” (1924); романи: ,,Дневник о Чарнојевићу” (1921), ,,Сеобе” (1962), ,,Роман о Лондону” (1972); драме: ,,Маска” (1918), ,,Конак” (1958), ,,Никола Тесла” (1967); oбјавио је и неколико књижевних репортажа и две антологије лирике источних народа.