Ко кога „могује“ – израз који је прешао пут од токсичне супкултуре до свакодневног говора

Реч која је напрасно почела са се користи свуда, а користи се описивање када некога или нешто надмашите или засените настала је у такозваној маносфери. Док се многи питају зашто је толико популарна и да ли треба да бринемо о изразима који из токсичних супкултура прелазе у општу популацију, за припаднике генерација Зед и Алфа, али и оне који проводе много времена у онлајн простору, ова реч постала је уобичајена, пише британски Гардијан.

Порекло могинга (mogging) је у маносфери на енглеском говорном подручју, где је све почело употребом глагола изведеног из акронима AMOG (alpha male of the group, то јест вођа групе, доминантан појединац). Тако је пре 15-ак година на мачо форумима „мог“ почело да се користи са значењем надмашити некога у смислу сексуалне пожељности.

Израз могинг, истиче Гардијан, потом су усвојили инфлуенсери који се баве изгледом, попут Брејдена Питерса, познатог на мрежама као Clavicular, који подстичу мушкарце да покушају да промене свој изглед, понекад и на екстремне начине, како би повећали своју „сексуалну тржишну вредност“.

Говорећи о „фрејм могингу“ друге особе на фотографији или у снимку, објашњавали су варијацију могинга која се посебно односи на то да младић треба да буде мишићавији.

Чак и сада, уз много ширу употребу термина између осталог и на ироничан начин, он се и даље обично доводи у везу са изгледом. На пример, уколико неко боље изгледа од вас на фотографији, млађи ће често рећи да вас та друга особа „могује“ на фотографији.

Међутим, све чешће могинг може значити надмашивање других у практично свему. Освајачица златне медаље на Олимпијским играма, клизачица Алиса Лиу рекла је у интервјуу прошле године да је њена главна такмичарска стратегија била „да се могира“, а израз се може користити и када некога престигнете док ходате улицом.

Тони Торн, директор одсека за жаргон и нове језике на Краљевском колеџу у Лондону, каже да је много нових жаргонских термина „недавно дошло из исте врсте интернет културе која има везе са мушкарцима“, позивајући се на речи simp (неко ко је претерано пажљив), soy boy (погрдни израз за мушкарца који нема стереотипно мушке карактеристике) и sigma (неко кул и успешан).

Торн сматра да је значајно што је могинг посебно постао модеран у овом тренутку: „Оно што имплицира – хиперкомпетитивна, хипериндивидуалистичка, агресивна себичност постала је тзв. мејнстрим понашање“.

Због тога је Вил Адолфи, психотерапеут који је и сам некада био ватрени следбеник инфлуенсера из маносфере, забринут због ове речи.

„Могу да видим како је то нека врста практичне, чак и забавне речи, али идеја могинга појачава осећај да постоје одређени људи који ће доминирати другима на основу свог физичког изгледа и статуса“, објашњава Адолфи.

Др Емили Семер, психијатар британске Националне здравствене службе (NHS) за децу и адолесценте, такође брине због „константног осећаја конкуренције“ који концепти попут могинга подстичу и популаризују, посебно код тинејџера, који развијају своје друштвено-емоционалне вештине и обично „имају жељу да се уклопе и добију одобрење вршњака“.

Осим свега осталог, додаје др Семер, жеља да некога могираш је помало подла.

„Мислим да људи имају право да буду забринути због пораста употребе жаргона који потиче из токсичне супкултуре“, каже Торн и напомиње да се неке од његових колега лингвиста осећају непријатно да га истражују.

Ипак, како истиче, могинг се удаљио од места свог порекла, и многи људи који га сада користе „склони су да га разумеју и смеју му се, и сами га користе, али иронично“.

Мноштво садржаја о могингу на друштвеним мрежама сада исказује непоштовање према овом изразу. Претварање онога што је почело као агресиван концепт у нешто веома глупо исмева апсурдност маносфере, поткопава његов ауторитет, наводи Гардијан.