Читај ми!

Цревни микробиом као биолошки сат – како време оброка утиче на метаболизам

Време у које једемо утиче на то колико хранљивих материја организам успева да искористи из хране, а важну улогу у том процесу имају бактерије у цревима. Ново истраживање показало је да цревни микроорганизми препознају сигнале из хране и усклађују апсорпцију хранљивих материја са временом оброка. Тај механизам може да помогне организму када хране нема довољно, али и да допринесе развоју гојазности када уносимо превише калорија.

Цревни микробиом као биолошки сат – како време оброка утиче на метаболизам Цревни микробиом као биолошки сат – како време оброка утиче на метаболизам

Начин на који тело прерађује храну у великој мери зависи од дневних биолошких ритмова, повезаних са 24-часовним циклусом смене светлости и таме.

У новом истраживању објављеном у научном часопису Cell Host & Microbe, истраживачи са Универзитета Карнеги Мелони ја открили да су микроорганизми који живе у цревима скривени „мерачи времена“ који управљају овим системом.

Цревни микроорганизми претварају сигнале из хране у молекуле које ћелије црева користе како би ускладиле апсорпцију хранљивих материја са временом уноса хране. Код мишева, овај механизам, којим управљају микроорганизми, омогућава максимално искоришћавање хранљивих материја и подстиче раст, нарочито када је хране мало.

Међутим, када су мишеви уносили превелике количине калорија, исти систем доприносио је развоју гојазности.

Циркадијални ритмови

Због Земљине ротације, све животиње, укључујући и људе, доживљавају ритмичне смене дана и ноћи. Очи и мозак користе светлосне сигнале како би ускладили активности организма са променама у животној средини и доступношћу хранљивих материја.

Нарушавање те временске усклађености, на пример услед промене временских зона или рада у ноћним сменама, повезује се са различитим здравственим поремећајима.

Међутим, светлост није једини фактор који регулише биолошки ритам. У цревима се налазе билиони микроорганизама, који заједно чине цревни микробиом. Они имају важну улогу у обликовању физиолошких процеса, као што су метаболизам, имунитет, па чак и мождана активност.

Занимљиво је да микробиом утиче и на дневне биолошке ритмове организма домаћина. Истраживачи који су радили ново истраживање, раније су показали да смањење броја цревних бактерија код мишева слаби циркадијалне ритмове у танком цреву и мења их у дебелом цреву.

Ови поремећаји могу да утичу на способност црева да апсорбују и прерађују масти и друге липиде, што може да допринесе метаболичким поремећајима, попут гојазности.

Микроорганизми као мерачи времена

Али ако цревни микроорганизми никада нису изложени светлости, како онда прате време? Ново истраживање тима биолога указује на то да је одговор у времену уноса хране.

Открили су да цревна микробиота може да разграђује фитат – састојак хране који се обично налази у житарицама, пасуљу, орашастим плодовима и семенкама – и претвара га у молекуле који активирају одређени протеин у ћелијама црева.

То потом покреће рад гена укључених у транспорт хранљивих материја. Насупрот томе, током гладовања, смањење нивоа фитата доводи до слабије активности микроорганизама и мање апсорпције хранљивих материја.

На тај начин микроорганизми усклађују апсорпцију у цревима са уобичајеним временом оброка, чиме се повећава ефикасност усвајања хранљивих материја.

Наши налази указују на то да, попут светлости, и храна пружа сигнале о добу дана које цревни микроорганизми препознају и на основу којих одређују како ће организам функционисати.

Неусклађеност са еволутивним условима

Људи су хиљадама година заједно еволуирали са својом цревном микробиотом, што указује на то да овај систем за регулисање времена, којим управљају микроорганизми, доноси одређене користи.

Током већег дела људске историје хране је било мало. Истраживачи су пошли од претпоставке да би овај механизам, који зависи од микроорганизама, могао да помаже људима да преживе и расту у условима глади.

Како би проверили ту претпоставку, мишевима су давали исхрану сиромашну хранљивим материјама, а некима од њих додавали су уобичајену цревну бактерију или молекул који она производи и који је повезан са регулацијом циркадијалних ритмова.

Утврдили су да су млади мишеви који су били потхрањени, а којима је дата та бактерија или молекул који производи, порасли више и били здравији од мишева који их нису добијали. То указује на то да овај механизам који зависи од микроорганизама подстиче раст и доприноси метаболичком здрављу када су хранљиве материје ограничене.

Међутим, многи људи данас имају сталан приступ великим количинама калорија. Уместо недостатка хранљивих материја, гојазност је постала један од главних изазова у исхрани.

Истраживачи су утврдили код мишева који уносе храну богату калоријама овај механизам подстиче прекомерно усвајање масти у организму и погоршава гојазност изазвану исхраном.

Зато исти механизам цревног микробиома који је људима некада помагао да напредују може да постане недостатак када се нађе у окружењу за које није био еволутивно прилагођен. То је пример еволутивне неусклађености.

петак, 20. новембар 2026.
9° C