Девет конфучијанских правила за хармонизацију односа са колегама на послу

У тешком дану, ретко је обим посла оно што нас сломи, већ су то пре свега међуљудски односи: састанак који постаје напет, порука коју протумачимо као непоштовање, импулс да одговоримо на нешто што смо прећуткивали већ недељу дана. У тим тренуцима, емоционална интелигенција је у основи разликe између одржавања усклађености и изазивања непотребних сукоба и грешака.

Можда не контролишемо ситуацију, али можемо да контролишемо како се суочавамо са њом. Скуп Конфучијевих савет поставља нам унутрашње „контролне тачаке“ на које можемо да се вратимо пре него што проговоримо, донесемо одлуку или одреагујемо.

Нису у питању апстрактне врлине, већ способности које се могу тренирати – начини виђења, слушања, говора и деловања који нам омогућавају да „избегнемо искакање“, посебно када притисак расте.

Отворене очи

На послу, отворене очи значе тачан увид у ситуацију: видети шта се заправо дешава пре него што сами исконструишемо причу. Много сукоба је последица пројекција, наговештај тона, претпостављени мотиви, наговештај претње тамо где постоји само двосмисленост.

Вежба: Одвојите посматрање од тумачења. Питајте: Шта заправо видим, без предрасуда, мотива или ега? Та пауза вас држи у складу са собом и спречава грешку реаговања на причу коју сте измислили. Ако неко напише: „Можете ли то да пошаљете данас?“, могли бисте то да протумачите као пасивно-агресивно. Отоврене очи ће приметити шта је заправо тамо: захтев, рок, можда стрес, али не и доказ непоштовања.

Продорно слушање

На послу, „продорно слушање“ значи прецизно слушање: не слушати до пола, не припремати одговор, не хватати се за једну реченицу која потврђује вашу иритацију. То је слушање пре него што одговорите или чак размислите. Пустите речи да слете и дишу без ваших претпоставки које их прекривају. Тада можете одговорити на оно што је заправо речено, а не на оно што је ваша агенда очекивала.

Вежба: У следећем разговору, поставите себи правило: Не реагујте на прву реч. Дозволите другој особи да заврши, направите паузу, а затим одразите суштину својим речима, чисто, без претеривања.

Срдачан израз лица

На послу, „срдачан израз лица“ није лажно расположење. То је способност да покажете добру вољу чак и под притиском, тако да ваше присуство не „замрзне“ све присутне. У напетим тренуцима, ваше лице постаје сигнал: или безбедности, или претње.

Вежба: Пре састанка или тешког разговора, намерно ублажите израз лица бар за један степен, опустите вилицу, опустите обрве, пустите своје очи да комуницирају: „Ту сам, слушам.“ Замислите шта то временом производу на радном месту: мање људи се спрема за ударац, мање разговора постаје одбрамбено пре него што и почну. Срдачан израз лица је тихо вођство, промена атмосфере која омогућава говорење истине.

Понашање: скромност

„Срдачно“ је расположење које доносите, „скромно понашање“ је став. У пословном смислу, скромност није самопонижавање. То је остати спреман на учење, остати уравнотежен и не осећати потребу да доминирате просторијом да бисте се осећали сигурно.

Вежба: Када се следећи пут нађете у ситуацији да се са нечим не слажете, замените резолутну изјаву једним питањем. Уместо „Ево, зашто нисте у праву“, покушајте са „Нешто ми ту недостаје?“

За речи: веродостојне

Веродостојне речи су окосница сваког радног односа. Када је ваш говор јасан и поуздан, без замагљивања, без фразирања, без прећуткивања, људи престају да троше енергију дешифрујући шта сте хтели да кажете и почињу да сарађују са вама.

Вежба: Дајте једно мање и јасно обећање. Реците шта можете да урадите, до када, а затим то и урадите. Почиње као искреност према себи: сагледавање за шта заправо имате капацитет, шта заправо мислите, иза чега сте заправо спремни да станете.

Када нисте подељени изнутра, ваше речи природно постају веродостојне другима. „Наравно, могу то да поднесем“ делује великодушно у тренутку, а онда пропуштате рок и стварате панику и изазивате ланчану реакцију.

За службу: ревност

Ревносно служење значи озбиљно схватање своје улоге без претеривања. То је супротно од непажње и супротно од ега: обављање посла са пажњом, јер ће други људи осетити последице онога што радите.

Вежба: Пре него што пошаљете имејл, предате поруке или затворшите извештај, запитајте се: „Хоће ли ово бити јасно или ће забунити примаоца?“

Преиспитивање

Преиспитивање је дисциплина непретварања. Уместо да скривате несигурност иза самопоуздања, идите директно на оно што вам је потребно: јасноћу. Добро формулисана питања не успоравају рад. Она спречавају скупу грешку градње на погрешној претпоставци.

Вежба: Када се нешто чини нејасним, поставите једно јасно питање које тера на дефиницију: „Шта се подразумева као успех?“ или „Који је наш приоритет?“

За бес: будите опрезни

Бес није непријатељ. Може бити вредна информација: нешто је важно, нешто делује чудно, пређена је граница. Проблем није осећање беса. Проблем је у његовом изражавању без опрезности, на начине који спаљују мостове и стварају тешке грешке које не можете да исправите.

Вежба: Задржите снагу, промените облик. Наведите проблем јасно, без претње или презира: „Фрустриран сам, а ево шта треба да се промени.“ Затим станите, пустите да порука стигне без ескалације. И да, бес може да замагли ум и посеје дисхармонично деловање ако води главну реч.

Профит, али морални

„Профит“ није само новац. То је кредит, предност, статус, брза победа, примамљива пречица. Конфучије каже: Када се укаже прилика, процените је у односу на оно што је морално, како вас успех не би тихо испразнио.

Вежба: Пре него што победите, поставите једно питање: „Да ли је ово поштено?“ Ако није, немојте је користити или је прилагођавати да буде.

Конфучије није говорио о међуљудским односима на послу, али ови односи су полигон живота, прекретница где судбина постаје предодређеност, а наш утицај постаје наслеђе. Рад само концентрише лекцију: Дан за даном вежбамо како да се хармонизујемо са другим људима.

Ових девет стања нам не обећавају контролу над светом, она нам дају слободу кретање на једном месту где је важно, нашем сопственом уму, усред обичног радног дана.