Како туризам може да постане део бриге о здрављу

О томе колико одмор, промена окружења и нова искуства могу да утичу на психичко стање, и да ли бисмо и ми у Србији могли да уведемо сличну праксу за РТС су говорили психолог Јована Стојковић, и директор Туристичке Организације Београд Миодраг Поповић.

Када путујемо, кажу стручњаци, „окрећемо се себи“, и неретко, неки људи на пут гледају као на бег од проблема.

„То је заправо и сједињавање са својом породицом, јер се у граду много брзо живи, тако да, некада знамо да пренапумпамо ствари и проблеме који се дешавају, тако да је путовање свакако увек добар избор“, рекла је Стојковићева.

„Ви мењате амбијент, искачете из оног света у коме сте до тог тренутка живели и једноставно, бар на неко време немате оне бриге и свакодневне рутине. Е сад, ту су се умешали у међувремену мобилни телефони, и људи не памте где су били ако не погледају у телефон и гомиле слика које су направили. И кад их питате шта су запамтили, морају опет да погледају у телефон да виде шта су запамтили.

То је опет друга врста борбе коју имате, али ни то није лоше јер се све то качи на друштвене мреже, онда вас много људи види, као на пример, када нам дођу наши драги кинески гости, они негде у просеку, како смо рачунали преко мреже Вичет, која обједињује све оно што имамо овде, за четири или пет дана они сниме између 700 и хиљаду фотографија. Све то иде у прилог тези шведских лекара који управо покушавају на тај начин да терапеутски делују на своје грађане“, рекао је Поповић, и додао да сматра да наше друштво није далеко од такве праксе.

Поповић наводи да је и Марк Твен, у чије време није било туризма већ су то била искључиво путовања, својевремено говорио да су „путовања убица предрасуда“.

Људи и сами, све више, и без консултовања са стручњацима умеју да сами себи одреде нешто попут продуженог викенда, који као мали одмор има повољан ефекат. Чешћи а краћи одмори нису тако недостижан циљ, а корисни су.

„Када је сагоревање у питању, мислим да је путовање одлично, сагоревање на послу, неки породични проблеми могу довести до неког побољшања односа. Ту видимо када брачни пар или породица оду на пут, како се слажемо, ту видимо да ли се слажу, да ли су и даље функционални или постају дисфункционални“, објаснила је Стојковићева, и додала да постоји једна група људи, обично анксиозних, којима је путовање стрес, али и да се са њима професионалним радом постиже успех у олакшавању ситуације.

„То је точак који врти у месту. Поента је да лековима или на други начин, да смањите скинете ногу са гаса како бисте изашли из тог блата у ком се тренутно налазите. Постоји други начин – одете на пут, изађете и промените аутомобил“, сматра Поповић.

За путовањем треба да постоји и воља, нарочито када је у питању старост туриста, у чему је уочљива извесна разлика између туриста из неких других земаља и из наше земље. Године и одређене болести неким људима умеју да буду изговор и разлог да не оду на пут.

„Када одемо на неке дестинације видимо да и људи у зрелијим годинама иду на даље дестинације што је код наших на пример пензионера то искључиво бања, па је негде нама то и културолошки“, сматра психолог Јована Стојковић.