Откуцаји који откривају више: Како варијабилност срчаног ритма повезује стрес и ментално здравље

Паметни сатови током године дају прилично детаљан увид у стање нашег организма – сан, ниво кисеоника у крви, број корака и, што је најзанимљивије, варијабилност срчаног ритма или ХРВ (heart rate variability).

Потоња метрика варијабилности срчаног ритма требало би да буде главна мера колико смо под стресом. Све већи број истраживања недавно је истражио везу ХРВ-а са менталним здрављем – у намери да установе да ли може да предвиди вероватноћу да ће неко имати симптоме болести или чак помоћи у дијагностиковању самог менталног здравственог стања.

Шта је варијабилност срчаног ритма

ХРВ је мера ситних варијација у времену између сваког откуцаја срца. Мада звучи нелогично, али веће варијације су добра ствар.

Када су нам откуцаји срца редовни, то је знак да смо закључани у режиму „бори се или бежи“, што значи да је симпатичка грана аутономног нервног система активна. Ово стање приправности тежи да нам срце куца брже и правилније. Када се наша парасимпатичка грана, или функција „одмора и варења“, активира да смири све, срчани ритам нам постаје мање регулисан.

Особа која је веома отпорна на стрес имала би виши ХРВ јер се лакше опоравља од стресора – нешто што се зна да је добра ствар јер је хронични стрес повезан са упалама и свим врстама физичких и когнитивних стања.

Ипак, треба имати у виду да се срчани ритам разликује од особе до особе и постоји велика варијација у ономе што се сматра „нормалним“ ХРВ-ом, од око 18 до 70 милисекунди. Оно што је меродавно су индивидуалне флуктуације током дана, недеља или месеци.

На пример, када имамо пуно тешког посла, ХРВ знатно пада, а на одмору, када нам је највећа брига да ли да пливамо пре или после ручка, он се повећава на 50 милисекунди или више.

Веза између срца и ума

Постоји дуго успостављена веза између срца и мозга, и многе студије сада истичу ову везу. На пример, код људи са кардиоваскуларним болестима постоји већа вероватноћа да ће доживетименталне здравствене проблеме, док људи са депресијом имају повећан ризик од срчаних обољења. ХРВ може бити сигнал који повезује то двоје.

Разлог је делимично тај што је ХРВ повезан са неколико когнитивних и менталних здравствених стања. На пример, у фебруару су истраживачи из Немачке прегледали студије које су истраживале везу између ХРВ и депресије, укључујући оне које су упоређивале људе са и без болести, као и лонгитудиналне студије које су пратиле промене ХРВ и депресије код појединаца током времена. То су робусне методе и у обе врсте студија појавио се исти образац: нижи ХРВ је био повезан са већом вероватноћом депресије.

Претходне студије потврђују ово. Анализа података из студије Вајтхол II пратила је више од 2.200 учесника током око деценије и показала је да је виши ХРВ повезан са смањеном вероватноћом развоја депресивних симптома, барем код мушкараца (у студији је био само мали број жена, па је било тешко извући чврсте закључке из њих). Друге студије, укључујући и ону која је пратила 146 мушких близанаца током седам година, показале су сличну везу.

Зашто је добар висок ХРВ

Наравно, главна идеја која стоји иза свега овога је да што је ХРВ виши, то је одговор на стрес здравији. То одражава чињеницу да смо у стању да се брзо и ефикасно прилагодимо захтевима околине. Низак ХРВ може одражавати проблем прилагођавања стресорима – а смањена способност регулисања емоција је познати допринос депресији.

Међутим, докази су недоследни и велики део њих је нејасан. Многе студије су мале или компликоване тиме што не узимају у обзир вишеструке збуњујуће факторе као што је то како се ХРВ генерално смањује са годинама или утицај пола или лекова.

Постоје и друга упозорења: студија из прошле године показала је да резултати стреса који користе ХРВ нису у стању лако да разликују узбуђење и позитиван стрес – врсту која може бити мотивациона и за коју се сматра да повећава отпорност – од негативног.

Потребна додатна истраживања

Ипак, занимљиве корелације се и даље појављују у различитим областима здравља мозга. Преглед из 2025. године пронашао је везе између смањеног ХРВ-а и деменције, симптома посттрауматског стреса и шизофреније.

Нижи ХРВ је такође био повезан са соматским поремећајима, код којих постоји несразмерна и континуирана забринутост због физичких симптома, и функционалним соматским синдромима који укључују промене у мозгу које узрокују бол, слабост или епилепсију.

Оно што је било посебно интригантно у вези са овим прегледом јесте то што ниједан поремећај није показао идентично измењене ХРВ обрасце, што аутори сугеришу да ХРВ чини потенцијалним биомаркером за разликовање поремећаја.

За сада, ови аутори закључују да сам ХРВ није довољан за дијагнозу менталног стања, нити низак ХРВ аутоматски значи да ћемо се суочити са лошим менталним здрављем.

За поједине клиничаре ХРВ је једна од многих потенцијалних метрика које би нам могле помоћи да сазнамо које праксе и промене начина живота заправо функционишу или нам дају начин да видимо колико брзо можемо да се прилагодимо.

Добар ноћни сан може помоћи у побољшању ХРВ-а, као и редовно вежбање – аеробне вежбе посебно имају најчвршће доказе који подржавају њихову корист за ХРВ.