Алпски развод – када вас партнер изда и на планини и у животу

Термин „алпски развод“ (alpine divorce) користи се за описивање догађаја током планинарења или друге авантуре на отвореном, када један партнер, обично мушкарац, напусти другог, који је обично мање искусан и рањивији, у удаљеном и потенцијално опасном окружењу.

Разговор је делимично покренут трагичним случајем у Аустрији почетком ове године, у којем је пењач осуђен за убиство из нехата и изречена му је условна казна након што је оставио своју девојку саму на планини Гросглокнер, највишој у земљи, тврдећи да је отишао да потражи помоћ. Девојка је преминула услед смрзавања.

Тужиоци су оптужили мушкарца Томаса П. да није одговарао на позиве спасилачких служби упркос томе што је имао телефонски сигнал и да није благовремено послао позив за помоћ. Током суђења, бивша девојка је сведочила да ју је он оставио на истој планини 2023. године јер ју је сматрао превише спором, објавио је немачки лист Билд. Био је склон да буде „мрзовољан“ ако би се она мучила током планинарења, рекла је на суду током сведочења.

Ко и зашто напушта блиску особу у потенцијално опасном окружењу

Током суђења, жене су почеле да деле личне приче на мрежи. „Идеш са њим на планинарење, али он те оставља саму и схватиш да му се никада ниси свиђала“, написала је једна жена у снимку на Тик-току који је приказује саму на изолованој планинској стази и који је прикупио скоро пет милиона прегледа.

У објави на платформи Икс (некадашњи Твитер), друга жена је поделила видео-снимак у којем сама шета дивљином а у пратећем тексту пише: „Ово је видео-снимак у којем планинарим по шкотском планинском подручју покушавајући да извучем максимум из свог путовања, док је момак са којим сам била у некој врсти слободне везе био километрима испред мене.“ Снимак има 1,9 милиона прегледа.

Скован у краткој причи шкотско-канадског писца Роберта Бара из 1893. године о мужу који планира да убије своју жену у швајцарским Алпима, „алпски развод“ није правно нити званично признат термин.

Међутим, бихевиорални психолог и терапеут за везе Џо Хемингс рекла је за Си-Ен-Ен да је динамика везе која стоји иза њега препознатљива. Према речима Хемингсове, починиоци су обично они који имају проблем са везивањем (не желе да кажу да су у вези, избегавају брак), они који се емоционално и физички дистанцирају од других када су под стресом, уместо да се позабаве узроком.

„Најчешће нису емпатични и не исказују саосећање, а сукобе избегавају – радије ће се склонити. Често виђам ову врсту понашања на саветовању – партнер, најчешће мушкарац са партнерком, који се повлачи пред испитивањем, или чак може напустити прострију или потпуно одустати од саветовања“, описује Хемингсова

Иако „алпски развод“ можда није уобичајено искуство, Хемингсова верује да ће основни концепт бити познат многим женама: „Не због планинског окружења, већ зато што је емоционално повлачење или чак напуштање унутар везе релативно уобичајено“.

Међутим, планинско окружење додаје још једну димензију овом обрасцу понашања, чинећи га потенцијално опасним. Такве активности на отвореном стварају тренутну хијерархију: ко води, ко се креће и ко поставља темпо.

„Ходање испред свих и одбијање прилагођавања другима може бити суптилан начин потврђивања ауторитета или контроле“, наглашава Џо Хемингс.

„Требала ми је помоћ, а он ме послао саму назад и дао ми смеће да понесем“

Иако најчешће описује романтичне партнере, термин „алпски развод“ може се применити у ситуацијама у којима жене остају без подршке или заштите друге мушке фигуре за које су мислиле да могу да им верују, као што су очеви, браћа, други чланови породице и пријатељи.

Страствена планинарка Лори Сингер из Калифорније каже да је поступак дугогоришњег пријатеља доживела као издају када се разболела током вишенедељног планинарења јер је оставио у ситуацији у којој је страховала за свој живот.

Лори је 2016. године, у 56. години, кренула на стазу Џона Мјура која пролази кроз планински ланац Сијера Невада у Калифрнији, заједно са блиским пријатељем и планинаром. Стаза се пружа дуж 357 километара и просечном планинару треба две до три недеље да је савлада.

Према речима Лори Сингер, он је раније ишао стазом Џона Мјура и имао је више искуства од ње, посебно на већим надморским висинама, и „наговорио ју је да заједно поделе то искуство“. Пар се сложио да пешачи 32 километра дневно, а њен пријатељ је рекао да ће се побринути за храну која је потребна за њих двоје.

Само неколико дана након почетка експедиције, Сингерова, која је себе описала као „ултра-атлетичарку“, почела је да се осећа лоше, што је тек касније схватила да је висинска болест. Упркос томе, њен пријатељ није успорио темпо.

„Стално је ишао испред мене и нисам могла да га пратим због висинске болести коју сам имала“, рекла је Лори за Си-Ен-Ен.

„На пример, једне ноћи смо ходали до дуго у ноћ. Био је толико испред мене да сам се толико плашила. Дозивала сам га. Нисам ништа чула.“

Након око сат времена раздвојености, Сингерова је коначно сустигла свог колегу планинара, који јој је рекао да ју је тестирао да види да ли ће успети да сама савлада етапу.

Њих двоје су наставили да ходају наредних дана, а Лори је схватила да није имао довољно хране за обоје. Открио јој је да му је циљ да смрша током планинарења, али да њу није обавестио о томе пре него што су кренули. „До тада сам већ морала да користим зихернадлу да бих могла да носим шортс.“

Упињући се да савлада још више од 240 километара стазе, Сингерова се једног јутра пробудила свесна да нешто озбиљно није у реду са њом и да једва може да хода.

Њен пријатељ, како Лори истиче, предложио је да се раздвоје и да се она врати на почетну тачку стазом и потражи помоћ, а да он настави до краја планиране руте. Рекла је да ју је послао само са енергетском чоколадицом и чак је пребацио своје смеће у њену торбу да би себи олакшао терет. „Нисам знала колико треба да пређем, али сам знала да ми је потребна помоћ“, каже Лори.

Крећући се сама каменитом стазом, Сингерова се мучила да одржи равнотежу. Још није била свесна стога, али због висинске болести имала је оток на мозгу, као и инфициране попуцале пликове на стопалима. Нашла се у ситуацији опасној по живот и мисао која је обузимала је била да не жели да умре сама у дивљини: „Била сам толико гладна. Размишљала сам само о томе како желим поново да видим своју породицу“.

После отприлике 13 километара, наишла је на друге планинаре на иначе празној рути, који су одмах видели да је у лошем стању, понудили јој храну и дали јој упутства како да настави даље. На крају је успела да се врати аутостопом на сигурно, али њен процес опоравка је трајао недељама.

Осврћући се на то мучно путовање, Лори је рекла: „Нисам схватала колико је требало да будем укључена у процеса планирања, али онда је он преузео улогу својеврсног ментора, шерпаса на неки начин, а није то био. Само би оставио људе. Ко то ради?“

Што се тиче могућег мотива, „алпски развод“ може варирати од унапред смишљеног чина злобе до импулсивне, тренутне одлуке.

Када је жртва намерно намамљена у потенцијално опасно окружење, а затим напуштена, починилац може патити од поремећаја личности, објашњава бихевиорални психолог Џо Хемингс. Према њеној оцени, у већини случајева напуштање је спонтано, изазвано нестрпљењем и недостатком контроле и емпатије.

Након трауматичног искуства, савет Лори Сингер је јасан: „Без обзира на то колико мислите да познајете особу (са којом планинарите), увек треба да будете самостални“.

„Веровала сам (свом пријатељу)... Мислила сам да га познајем, а очигледно нисам“, закључила је Лори.