Шуме нестају глобално, Србија изнад просека – али проблеми остају

Сваке године због сече у свету нестане више од 10 милиона хектара шума, што је површина од око 14 милиона фудбалских терена. Уз то, инсекти оштете око 35 милиона хектара шуме и док свет обележава Светски дан шума и Србија се суочава са изазовима. Ипак, како наводи професор др Бранко Стајић, што се тиче шума, Европљани за сада „задовољавајуће дишу“.

„Изнети подаци су углавном на светском нивоу, врло су проблематични глобално и пре свега се односе на крчење прашума на подручју Јужне Америке, делова површине Африке и тако даље“, напомиње професор.

Овог огромног и непланског крчења шума на подручју Европе, значи и Србије, већ више деценија, можда и векова нема, додаје гост Јутарњег програма.

„Са тог аспекта код нас има илегалних активности, недозвољених сеча, непланских, али су оне резултат, као и у свакој другој области, неких криминалних активности, за шта су надлежне неке друге институције“, напомиње професор.

Стање шума задовољавајуће, али увек може боље

Генерално стање шума у Србији је задовољавајуће, мада увек може бити и боље. Један од наших највећих проблема гледано са стручне стране, је зарастање површина необрађеног земљишта и напуштених површина шумама које су мање квалитетне и нису у стању да испуне све екосистемске функције које шуме могу да имају.

„На пример немају довољно прираста јер што свако стабло има већи прираст, оно више апсорбује угљен-диоксида, више лагерује угљеника, испушта кисеоник и на тај начин доприноси ублажавању негативних штетних ефеката климатских промена које су сасвим сигурно глобалне“, објашњава проф. Стајић.

У првом нацоналном попису шума од 2004. до 2007. године, констатовано је, заједно са неких пет одсто шикара и шибљака, да имамо око 33, 34, 35 процената шума. Од тог периода до данас пошумљеност, односно површина под шумама, увећана је за око пет одсто.

„Тако да је данас та површина близу 40 одсто и то је врло задовољавајуће. Изнад смо просека у свету, а делом и у Европи.“

Професор напомиње и када бисмо пошумили све површине које су нам на располагање, тај проценат се не би повећавао, зато што имамо подручја изузетно велике шумовитости, као на пример Источна Србија, подручје Жагубице и тако даље, где је 70 одсто површина под шумом. С друге стране, Војводина као изузетно квалитетно, плодно земљиште, житница Србије, на тој површини и на таквом квалитету земљишта шуме не дају оно што би могле да дају пољопривредне и друге културе које се ту гаје.

„Војводина има око шест одсто пошумљености, тако да добијамо просек који је и поред тога задовољавајући, а немамо много ни могућности да значајно повећамо проценат шумовитости у Србији“, наводи професор.

Које шуме су најквалитетније

Шуме имају безброј функција, а једна од најзначајнијих је апсорпција угљен-диоксида и лагеровање угљеника, као једног важног елемента који утиче на климатске промене и испуштање кисеоника у ваздух, што доприноси квалитету ваздуха и здрављу људи и генерално одрживом развоју наше земље.

У нашим шумама су најраспростањеније буква и храст које настају на специфичан начин и спадају у категорију деградираних шума и не могу да испуне велики део екосистемских функција, објашњава проф. Стајић. Таквих шума нажалост код нас има преко 65 одсто и цео шумарски сектор очекују озбиљни проблеми да би се такве шуме превеле у шуме настале из семена које су квалитетне и испуњавају готово све екосистемске функције.

Ипак, последњих деценија уочено је повећано интересовање и свест како у пословном свету, тако и међу грађанима и еколошким удружењима за потребом и значајем пошумљавања.

„Један негативан проблем везан за то јесте што пошумљавање није само побијање садница у земљу. За то су потребна одређена стручна знања. Где се то ради, на којим местима, на којим надморским висинама, које врсте дрвећа се користи. И јако би било добро да сви који организују и желе то да учине са значајнијим бројем садница, да контактирају људе који се тиме баве. Неке представнике јавних предузећа, Шумарског факултета, студенте Шумарског факултета и тако даље“, препоручује професор.

У принципу није важно колико садница посадимо, већ колико њих преживи прву годину раста и наставе да расту, а за то су, с обзиром на климатске промене, потребне специјалне саднице са посебним контејнерима како би могле да упијају воду, поготово тамо где су услови лошији, истиче проф. др Бранко Стајић на крају гостовања у Јутарњем програму.