Од батерија до брзе моде – људска глад за ресурсима довела прашуме и џунгле до тачке пуцања

Растућа експлоатација ресурса у прашумама гура Амазонију и сличне виталне екосистеме ка тачки без повратка. Нове потребе за критичним минералима неопходним за зелену транзицију, биогоривима и пулпом – које се користе у брзој моди, прерађеној храни и амбалажи – додатно погоршавају постојеће притиске сточарства, монокултура, нафте и сече шума, показује анализа коју је спровела холандска истраживачка организација Профундо.

Аутори извештаја упозоравају да претње не треба посматрати изоловано, већ као здружени напад на плућа наше планете.

„Ово ствара притисак који прашуме не могу да издрже", рекла је Ингрид Турген из норвешке фондације "Rainforest Foundation Norway", која је финансирала студију.

„Наша главна порука је да овај збир притисака, један на други, погађа сва три велика прашумска басена (Амазонију, Конго и југоисточну Азију) и ако владе не предузму нешто, места попут Амазоније суочавају се са прилично суморним сценаријем“, наводе из фондације.

Скривени утицај рударства и „зелене“ транзиције

Рударство, посебно, има далеко већи еколошки отисак него што се раније мислило, пре свега због секундарних утицаја као што су загађење воде и изградња путева, насеља и друге инфраструктуре. Процењује се да је између десет и једне трећине светских шума већ погођено овом индустријом, а очекује се да ће тај удео расти.

Рудници злата са отвореним копом већ покривају 1,9 милиона хектара амазонског биома, а овај тренд ће се вероватно наставити због потражње за накитом (који чини 43 одсто употребе злата), технологијом (седам одсто) и златним полугама које држе инвеститори и централне банке.

Извештај проналази јасну везу између цене злата и крчења шума повезаног са рударењем у бразилској Амазонији, предвиђајући додатних 375 квадратних километара уништене шуме до 2028. године.

Додатни притисак долази од рударења критичних минерала попут литијума, никла и кобалта, који су кључни за производњу батерија и других технологија неопходних за прелазак на чистију енергију. Студија процењује да ће кумулативно крчење шума повезано са глобалном флотом електричних возила до 2050. године износити између 1.500 и 4.700 квадратних километара.

Упркос томе што ово представља тек око један одсто укупне очекиване дефорестације у том периоду, секундарни ефекти су огромни. Еколошки утицај једног рудника може се проширити у радијусу од 50 километара због контаминације воде и земљишта. Рудници такође несразмерно погађају територије аутохтоних народа и друге релативно очуване шумске области.

„Кумулативни утицаји рударства на шумска подручја вероватно су годинама били значајно потцењени“, истакла је Вера Мо из фондације.

Стари непријатељи не посустају

Упркос новим претњама, сточарство, пољопривреда и експлоатација фосилних горива остају убедљиво највећи покретачи дефорестације. Иако подаци за 2025. годину указују на успех администрације председника Луиза Инасија Луле да Силве у смањењу крчења шума у Бразилу, дугорочне прогнозе остају забрињавајуће.

Извештај предвиђа да ће повећање производње говедине од 10,2 одсто, које планира бразилска влада, изазвати уништавање најмање 57.000 квадратних километара шуме до 2034. године. Ова цифра би могла бити знатно већа уколико се настави тренутни тренд премештања ранчева дубље у Амазонију.

Нафта, гас и угаљ такође играју све већу улогу у уништавању прашума, како директно кроз бушење, тако и индиректно кроз глобално загревање. Амазонија је једна од најбрже растућих граница за експлоатацију фосилних горива, са истраживањима и вађењем у Бразилу, Суринаму, Еквадору, Колумбији и Перуу. Прошле године, Демократска Република Конго одобрила је истраживање 52 нова нафтна блока која покривају 1,24 милиона квадратних километара у тресетиштима Куве Сентрале, највећем светском копненом складишту угљеника.

Парадокс (не)одрживих алтернатива

Иронично, неки од нових притисака долазе из сектора који себе представљају као „зелене“ алтернативе. Сектор биогорива, који се промовише као одржива замена за нафту и гас у авијацији и бродарству, може довести до масовног крчења шума ради узгоја соје, палми и производње етанола.

Извештај процењује да ће бити потребно 52 милиона хектара додатног обрадивог земљишта како би се задовољила пројектована глобална потражња за биогоривом до 2030. године. Само за усеве соје намењене биогориву, предвиђа се да ће до 2035. бити уништено између 31.600 и 35.000 квадратних километара амазонске вегетације.

Слично томе, други производи који се у далеким градовима рекламирају као „еколошки“ могу погоршати здравље тропских прашума. Популарност полусинтетичког влакна вискозе у брзој моди повећава притисак на шуме Индонезије, јер је један од његових основних састојака дрвена пулпа. Папирне кесе, често хваљене као еколошка алтернатива пластици, не потичу увек из одрживих извора, као ни амбалажа која се масовно користи у растућем сектору е-трговине.

Аутори извештаја наводе могућа решења, укључујући побољшану транспарентност у ланцима снабдевања и строже спровођење прописа, попут регулативе Европске уније о забрани увоза производа повезаних са крчењем шума. Рециклажа би такође могла помоћи у смањењу потребе за отварањем нових рудника. Ипак, кључни циљ мора бити смањење потражње у потрошачким земљама.

„Смањење употребе ресурса се не може избећи. Нема сумње да је рециклажа неопходна, али она неће бити довољна. Укупна употреба ресурса је једноставно превелика. Чак и у секторима где се надамо транзицији, попут енергетике, утицај на шуме је забрињавајуће висок“, рекла је водећа ауторка извештаја, Барбара Купер.