Само нам је још ово фалило – како ће супер Ел Нињо да утиче на климатске промене

Како се лето приближава, расту шансе за један од најснажнијих Ел Нињо догађаја у историји. Метеоролози су све уверенији да ће ово привремено загревање тропског појаса Пацифика поставити нови глобални температурни рекорд, али шта то значи за климатску кризу?

Ел Нињо се сада дешава у условима климатских промена изазваних људским деловањем. Однос између ових појава изузетно је сложен, а истраживачи и даље покушавају да схвате како тачно утичу једна на другу. Ипак, последњих година постало је јасно да Ел Нињо може да појача ефекте загревања које изазива раст концентрације гасова са ефектом стаклене баште, гурајући глобалну просечну температуру у до сада незабележене оквире.

Како човечанство наставља да испушта огромне количине угљен-диоксида у атмосферу, последице Ел Ниња вероватно ће постајати све озбиљније, а клима ће се све теже опорављати од ових цикличних температурних скокова.

Шта је Ел Нињо?

Феномен Ел Нињо–Јужна осцилација (ЕНСО) представља климатски образац који се циклично смењује између периода хладнијих (Ла Ниња – девојчица) и топлијих (Ел Нињо – мали дечак) температура површине мора у централном и источном тропском Пацифику. Овај циклус није правилан – Ел Нињо и Ла Ниња догађаји јављају се у просеку сваких две до седам година, према подацима Националне управе за океане и атмосферу САД (НОАА).

ЕНСО је највећа климатска варијација која се дешава из године у годину на планети. „То је горила од 800 килограма у климатском зоолошком врту“, каже за портал Гизмодо Мајкл Макфејден, виши научник у НОАА. Овај циклус мења атмосферску циркулацију, што затим утиче на температуре и падавине широм света.

Током Ел Ниња, температуре површине мора у централном и источном тропском Пацифику расту изнад просека, убацујући додатну топлоту у атмосферу и померајући пацифички млазни ток ка југу. Као последица тога, глобална температура расте, а различити делови света доживљавају значајне промене временских образаца. У многим регионима, Ел Нињо погоршава екстремне временске појаве које су већ све учесталије и интензивније због климатских промена изазваних људским деловањем.

„Имамо копнене топлотне таласе који су веома смртоносни, озбиљне претње по јавно здравље, интензивније олује и екстремније суше. То је последица комбинације Ел Ниња и климатских промена у одређеном тренутку“, објаснио је Макфејден.

Појачано загревање

Снажан Ел Нињо који се развио 2023. године одиграо је кључну улогу у томе што је 2024. постала најтоплија година у историји мерења. Када је Ла Ниња наступила 2025. године, глобална просечна температура јесте опала, али се није вратила на нивое из 2022. године. Заправо, 2025. је постала трећа најтоплија година у историји, одмах иза 2023. и 2024. године.

Разлог је то што се у атмосфери накупило још више гасова стаклене баште, што је у суштини поништило глобални ефекат хлађења који доноси Ла Ниња, објаснио је Макфејден.

Овај процес видљив је и у необичним регионалним временским обрасцима.

„Раније ове године, док је још трајала Ла Ниња, имали смо огроман топлотни талас у Аустралији, иако Ла Ниња обично значи хладније време у Аустралији. Дакле, антропогени ефекат заиста је поништио ефекте Ла Ниње“, рекла је за Гизмодо Фридерике Ото, професорка климатских наука на Краљевском колеџу у Лондону.

Овај образац видљив је и у историјским температурним подацима. „Године Ла Ниње у 21. веку топлије су од Ел Нињо година у 20. веку због акумулације гасова са ефектом стаклене баште“, рекао је Макфејден.

То објашњава зашто историјски температурни рекорд више личи на степениште које се пење него на равномерну узбрдицу. У тексту из 2023. године за Конверзејшон (The Conversation), Кевин Тренберт, истакнути научник Националног центра за атмосферска истраживања, објаснио је да глобално загревање напредује у корацима, под снажним утицајем ЕНСО варијабилности. Ел Нињо године доводе до наглог скока глобалне температуре, након чега следи хладнија Ла Ниња. Али због сталног раста концентрације гасова са ефектом стаклене баште, дугорочни резултат је ипак — загревање.

Према најозбиљнијим моделима, овогодишњи Ел Нињо могао би бити чак и снажнији од оног из 2023. године. Сви стручњаци са којима је Gizmodo разговарао уверени су да би „супер Ел Нињо“ могао да подигне глобалне температуре за више од 1,5 степени Целзијуса изнад прединдустријског нивоа током 2026. и 2027. године. То је праг који је Париским климатским споразумом постављен као граница за избегавање најгорих последица климатских промена.

Али можда је још важније то што би екстремни временски услови током супер Ел Ниња били наговештај света у ком ћемо трајно живети већ за пет или десет година, сматра Данијел Свејн, климатолог са Универзитета Калифорније.

„Као климатологу, то је дубоко алармантно сазнање“, додао је он.

Чешћи супер Ел Нињо догађаји?

Јасно је да Ел Нињо има велики утицај на раст глобалних температура, али да ли важи и обрнуто – остаје отворено питање. Ипак, постоје неки докази који указују на то да климатске промене изазване људским деловањем можда доводе до чешћих снажних Ел Нињо догађаја.

„Они се дешавају довољно ретко да још увек немамо статистички довољно велики узорак посматрања, али бројеви показују да смо можда у последње четири или пет деценија имали више екстремних Ел Нињо догађаја него раније. То би било у складу са прогнозама климатских модела који предвиђају да ћемо током овог века виђати чешће екстремне Ел Нињо догађаје“, објаснио је Свејн.

Макфејден се слаже и сматра да би ова година могла донети додатне податке који подржавају ту хипотезу.

„Ако се овај догађај заиста покаже као веома снажан, то би било необично, јер се последњи веома снажан догађај догодио пре само десет година. Типичан размак између заиста јаких Ел Ниња је 15 до 20 година“, наглашава Макфејден.

Ако супер Ел Нињо постаје чешћи у свету који се загрева, разлог би могао бити повезан са његовом улогом у глобалном климатском систему. Ова фаза ЕНСО циклуса у суштини служи као механизам ослобађања акумулиране енергије, избацујући вишак топлоте из тропског Пацифика. Али како се атмосфера загрева, океан упија све више топлоте и самим тим ослобађа још више током Ел Нињо године.

То указује на могућу повратну спрегу – ако глобално загревање повећава учесталост снажних Ел Нињо догађаја, ти догађаји затим додатно појачавају краткорочне ефекте глобалног загревања.

Проћи ће још много времена пре него што климатолози прикупе довољно података да у потпуности истраже тај однос, али оно што је већ сада јасно јесте да Ел Нињо и климатске промене изазване људским деловањем нису одвојене силе. Разумевање њихове повезаности биће кључно за схватање света који се све брже загрева.