Древне шуме Србије кандидати за светску баштину Унеска

Србија ће номиновати шуме у три национална парка за Унескову листу светске баштине „Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе“. Предложени су: „Папратски до“ на Фрушкој гори, „Звезда“ и „Рача“ на Тари и „Козје стене“ на Копаонику. Упис на Листу светске баштине био би признање за успешно очувано природно наслеђе глобалног значаја.

Зими до Козјих стена може да приђе само дрон. Километар и двеста метара ваздушне линије до најприступачније осматрачнице. Лети, постоје пешачке туре преко врха Кукавица или из кањона Самоковске реке. И једна и друга су за најискусније.

„Букове шуме се налазе у нижем појасу резервата Козје стене. Апсолутно су нетакнуте шуме. Пре свеге због врло специфичног станишта и њихова старост се процењује на неколико стотина година“, каже Сузана Коматовић из Националног парка Копаоник.

Резерват се простире на 450 хектара. Дом је бројним ендемским биљним и животињским врстама.

„Те биљне врсте које су ендеми, односно могу се наћи само на Копаонику и нигде више у свету, а то су Копаоничка љубичица и Копаоничка чуваркућа. Зец, лисица, куне, преко крупније дивљачи – медведи, вукови. А само име Козје стене, каже да ту живе и дивокозе“, наводи Милош Мандић из Националног парка Копаоник.

Повратак дивљачи на планину свакако је један од најјачих адута које национални парк може имати за кандидатуру пред међународним Комисијама. Године 2020. Национални парк Копаоник вратио је овде европског јелена, а пре две године 30 јединки пуштено је на слободу.

У истом периоду, започели су и процес повратка дивокозе на Козје стене.

„Изузетну вредност за дивокозу представљају и шуме које се директно налазе у резервату. Пре свега зато што јој пружају заклон а у другом смислу, ту је и исхрана“, истиче Коматовићева.

Из Националног парка напомињу да ће, осим обавезе одговорног управљања, додатно унапредити планове заштите који се односе и на одрживи туризам који не угрожава станишта.