Клуни и „Чувари наслеђа“ запалили Берлинале

Глумац и редитељ Џорџ Клуни и његова Операција: Чувари наслеђа (Тhe Monuments Men), о нацистичкој пљачки уметничких дела за време Другог светског рата, запалили су 64. Берлинале.

Како преноси АФП, фанови су већ у раним јутарњим сатима запосели ограде дуж црвеног тепиха којим су се глумци прошетали неколико сати касније. Обожаваоци су се тискали и испред улаза у хотел у којем је филмска екипа одржала конференцију за медије.

Операција: Чувари наслеђа, у којем осим Клунија, који је и редитељ филма, глуме Кејт Бланшет, Мет Дејмон, Џон Гудман, Бил Мареј и Жан Дижарден, представљен је ван конкуренције на Фестивалу у Берлину.

Клунију је ово пети редитељски подухват. Режирао је Исповест опасног ума (2002), Лаку ноћ и срећно (2005), Прљава игра (2008) и Мартовске иде (2011).

Заснован на роману Роберта М. Едсела и Брета Витера, филм Операција: Чувари наслеђа је прича о групи стручњака, кустоса, галериста и уметника, коју је амерички председник Рузвелт послао у Европу како би пронашла на стотине хиљада уметничких дела која су нацисти украли и заштитила на хиљаде других од савезничких бомбардовања.

Филм има посебан одјек у Немачкој где је недавно у стану једног 80-годишњака, у Минхену, пронађено 1.400 дела, међу којима слике Матиса и Шагала, које су нацисти конфисковали Јеврејима за време Другог светског рата.

„Биће пронађено још уметничких дела, јер много њих још недостаје, а вероватно се налазе по подрумима. Драго ми је што се поново о томе говори, али је потребно започети разговор и о реституцији тих дела“, рекао је Клуни на конференцији за штампу нагласивши да је добро говорити о тој теми, јер људи не знају размере пљачке.

Коментаришући поводе за снимање овог филма, Клуни је истакао да је било потребно одати признање тим јунацима који су заиста постојали.

„Реч је о доброј причи, као што их Холивуд воли. Помислио сам да бих могао да је испричам, иако у почетку није било лако убедити продуценте“, открио је редитељ остварења.

Славни глумац је открио да је Операција: Чувари наслеђа и својеврсни омаж филмовима које је волео да гледа у детињству, попут Топова са Наварона.

Озбиљност теме није спречила Клунија и његовог дугогодишњег сценаристу Гранта Хеслова да направе филм који је више забаван него што се може сврстати уз Шиндлерову листу.

Џорџ Клуни се нада да ће његово остварење, које је у Берлину имало своју европску премијеру, бити боље примљено на Старом континенту него у Сједињеним Америчким Државама, где га је критика донекле сасекла.