Оазе за чула – сензорне собе све присутније у школама и вртићима

Оазе за чула, сензорне собе, помажу да надражаји који некима изазивају стрес постану пријатнији или да се нека чула пробуде. Центар за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју одавно их има на скоро свим локацијама у Београду где нуде услугу дневног боравка. Третмани су свакодневни и посебно прилагођени свим корисницима.

„Уласком у сензорну собу одрасла особа добија простор да испразни ту своју чулну преоптерећеност, док неке особе које су пасивније могу да постану активније. Такође, могу да се умање проблематична понашања уколико особа слабије вербализује своје фрустрације, сензорна соба може бити превентивни простор где ће се релаксирати и опустити, а то проблематично понашање нестати“, објашњава координаторка стручног тима, Милица Милићевић.

Оптерећеност чула с годинама не нестаје, већ је све интензивнија. Због тога за одрасле сензорна соба доноси мир и олакшање, а код деце јача пажњу и концентрацију. Користе се од најранијег узраста, а све су чешће и у вртићима. У претходних неколико месеци сензорне собе добила су четири вртића општине Нови Београд.

„Општина Нови Београд има низ пројеката који се наслањају на пројекте Владе РС Србија без баријера и Инклузивна Србија. Деца су заиста одушевљена, негде деца која имају потешкоће у развоју њима ова соба управо помаже да се лакше укључе у заједницу“, наводи председница Градске општине Нови Београд, Ивана Николић.

У вртићу „Маја“ кажу да инклузија код њих није само идеја, већ свакодневица. Сензорну собу користе сва деца, без обзира на то да ли су у редовној или развојној групи, у коју се уписују деца са потешкоћама.

Лоптицама, светлосним ефектима и другим сензорним материјалима који подстичу чула, заједно развијају моторику, али и емпатију.

„У данашње време можемо да приметимо да су деца или хиперсензитивна или хипосензитивна у смислу да ли су преосетљива или нису осетљива на дражи. Управо је јако битна сензорна соба у том смислу. Можемо да приметимо код деце која затварају уши, они су хиперсензитивни или деца којима смета звук на било који начин, којима када је група деце они се повлаче у себе. То су све моменти које можемо да искористимо у овој соби да се деца умире“, истиче дефектолошкиња Светлана Татић.

Због мира и других бенефита које доносе, сензорне собе постају стандард у државним и приватним установама за особе са сметњама у развоју. У Србији је прва сензорна соба отворена у Београду пре више од 15 година, а сада су све чешће и у локалним срединама.