Праисторијска супербактерија откривена у румунској пећини, отпорна на 10 модерних антибиотика

Резултати су показали да је овај сој, упркос томе што потиче од пре пет миленијума, већ отпоран на свих 10 тестираних антибиотика. Забрињавајуће је то што истраживачи предвиђају да би бактерија могла изазвати озбиљне последице уколико успе да изађе из леда.

Како глобалне температуре настављају да расту, ова застрашујућа могућност сваким даном постаје све реалнија.

„Бактеријски сој psychrobacter SC65A.3 изолован из ледене пећине Скаришоара, упркос свом древном пореклу, показује отпорност на више савремених антибиотика и носи више од 100 гена повезаних са отпорношћу“, рекла је ауторка студије др Кристина Пуркареа.

„Ако топљење леда ослободи ове микроорганизме, ови гени би могли да се прошире на савремене бактерије, додатно погоршавајући глобални проблем отпорности на антибиотике“, објаснила је докторка.

Од Међународне свемирске станице до киселог тла око вулкана, бактерије су еволуирале тако да могу да преживе готово свуда. У новој студији, тим је покушао да разуме како су се бактерије прилагодиле хладним срединама.

Тим је избушио ледено језгро дубоко 25 метара, које представља период од 13.000 година, из дела ледене пећине Скаришоара познатог као Велика дворана.

Како би се избегла контаминација, фрагменти леда стављени су у стерилне кесе и држани замрзнути током транспорта до лабораторије.

Тамо су истраживачи изоловали различите бактеријске сојеве и секвенцирали њихов геном како би утврдили који гени омогућавају преживљавање у леденим условима. Најзанимљивији изоловани сој је psychrobacter SC65A.3.

Претходна истраживања показала су да други сојеви из овог рода могу изазвати инфекције код људи, као и код животиња.

Како би тестирали отпорност соја, истраживачи су га изложили 28 антибиотика из 10 класа које се редовно примењују код људи.

Забрињавајуће је што се показало да је бактерија отпорна на свих 10, укључујући триметоприм, клиндамицин и метронидазол.

Ови антибиотици се рутински користе за лечење инфекција уринарног тракта, као и инфекција плућа, коже, крви или репродуктивног система.

„Десет антибиотика на које смо открили отпорност широко се користе у терапијама за лечење различитих озбиљних бактеријских инфекција у клиничкој пракси“, рекла је др Пуркареа.

Истраживачи су затим секвенцирали геном бактерије и открили 11 гена који потенцијално могу уништавати или заустављати раст других бактерија, гљивица и вируса.

Поред тога, открили су готово 600 гена са непознатом функцијом.

Према мишљењу стручњака, то указује да ова супербактерија представља „још неискоришћен извор за откривање нових биолошких механизама“.

Иако је већину пандемија изазвао вирус, научници су раније упозоравали да би следећу могла покренути бактерија отпорна на антибиотике попут ове.

„Ове древне бактерије су од великог значаја за науку и медицину, али су пажљиво руковање и безбедносне мере у лабораторији неопходни како би се смањио ризик од неконтролисаног ширења“, закључила је др Пуркареа.