РТС домаћин међународне обуке о вештачкој интелигенцији и медијима

Теме које ће бити обрађене, уз практичне вежбе, су могућности и опасности великих језичких модела, етика и проблеми у вези са вештачком интелигенцијом, креирање приче, мултимедијалних садржаја, визуелна и аудио продукција, „вајб“ кодирање, и уопште све у вези са трендовима употребе вештачке интелигенције у медијима.

О учешћу у пројекту говорио је Адриан Спитиери, вођа тима Јавног сервиса Малте који има око 120 стално запослених особа на телевизији и радију, али и око стотину ангажованих хонорарних сарадника - монтажера, сниматеља, продуцената – поготову на радију.

Како на Јавном медијском сервису Малте користите вештачку интелигенцију?

– Код нас је употреба вештачке интелигенције на почетном нивоу. Прошле године је Јавни медијски сервис Малте званично имао прву обуку кроз Еразмус плус пројекат, а у којем су учествовали бројни запослени који су били заинтересовани.

Неки су лепо прихватили обуку, други су, пак, осетили да им је то превише и нису подржали идеју. Међутим има колега који је заиста користе, али приватно и тврде да им много помаже у послу који могу да обаве брже у поређењу са онима који је не користе.

Да појасним, у послу који се ради корак по корак – писање текста, транскрибовање интервјуа, уређење звука – вештачка интелигенција може умногоме и веома брзо да помогне. Они који је користе имају користи.

Вештачка интелигенција се код нас не користи званично, иако имамо одређене Еј-Ај системе интегрисане у софтвере које користимо и који се аутоматски апдејтују. Тако да неке особе користе ту могућност, неке не, али Јавни медијски сервис Малте још увек нема регулативу у вези са тим – вештачку интелигенцију користите на сопствену иницијативу.

Дакле, нисте увели нпр. аватаре који особама са посебним потребама представљају садржаје или неке друге могућности?

– За сада нисмо. Зашто? Јер би то значило да се људима одузме посао. Званично, вештачка интелигенција многе послове може сасвим добро да уради, чак и да води програм на малтешком језику. Неки учесници обуке прошле године су то пробали. Али, то би значило да би посао водитеља престао да постоји. То је веома осетљива тема. Да, технологија то може да уради, али регулативе, систем још увек нису то одобрили.

Тренутно смо у заједничком Еразмус плус пројекту. Шта очекујете од овог пројекта?

– Многе ствари и схватања су се изменила током претходних годину дана. Када смо имали обуку прошле године, то је било у кључном тренутку. Вештачка интелигенција од тада постаје озбиљнија, важнија, и можете је користити и за посао. Од тада је постало јасно да је добро продужити пројекат. Сада имамо дилему колико треба користити вештачку интелигенцију. Дошло се до питања етике – да ли ћете рећи да сте користили вештачку интелигенцију, или ћете је употребили потајно и пустити људе да претпостављају? Таква је ситуација сада, а вештачка интелигенција је веома моћан алат, и на нивоу када њена употреба постаје озбиљна. Неопходне су нам регулативе, посебно у вези са етиком – да ли ћемо и како користити вештачку интелигенцију и да ли ћемо публику известити о томе у којој мери смо је користили.

А када говоримо о садашњем Пројекту?

– Обука коју ћемо спровести у оквиру овог пројекта је другачија у односу на ону коју смо имали у оквиру Еразмусовог пројекта “Дигивизија”, јер се вештачка интелигенција променила од тада. Алати које смо користили током пројекта “Дигивизија” су унапређени и постали су свеприсутни и једноставни за имплементацију у пословне задатке. Сада су нам неопходне регулативе у вези са применом. Овогодишња обука ће се више фокусирати на то како да је користимо етички. Етика је сада нешто што треба да буде усвојено пре него што се неко запосли, јер ће се доћи у ситуацију да имате запослене који ће рећи – не, ово не би требало да се уради на овај начин јер су етични, и они други чија етичка схватања нису иста и који ће користити неетички вештачку интелигенцију, а то је највећа опасност.