Недеља српског филма у Кини: мит „Валтера“ и нови српски филмови пред препуним салама

Двадесето издање Недеље српског филма у Кини обухватило је приказивање савремених српских остварења, али и култног филма Валтер брани Сарајево, који је био део пратећег програма.

Како су истакли гости Јутарњег програма, Миљко Живојиновић, Батин син и новинар Мирослав Мики Стојановић, интересовање кинеске публике за српску кинематографију не везује се искључиво за овај један наслов, већ за читав опус југословенског и савременог српског филма.

Миљко Живојиновић наводи да је током манифестације постало јасно колико је корпус филмова његовог оца и даље присутан у кинеској култури.

„Ми смо добили јако пуно плаката, рецимо за Хало такси, Рад на одређено време, Партизанску ескадрилу, Развод на одређено време, Отац на одређено време и тако даље. Друго, Кинези приказују и наше најсавременије филмове – Дара из Јасеновца и све ово што сада излази у биоскопима може да се погледа у Кини. Тако да имају јако велику пажњу и фокус на нашу кинематографију, у којој Бата, наравно, има значајно место“, истиче Живојиновић.

Омаж Бати Живојиновићу

Посебан део програма била је изложба посвећена Бати Живојиновићу, која је, према његовим речима, изазвала снажне реакције публике, нарочито млађих генерација.

„Изложбу је урадила једна млада девојка од 24 године. Искрено сам се изненадио да су јој дали ауторско право, али је посао урадила изванредно. Јако се добро припремила и касније ми је рекла да је завршила четири године факултета у Лондону. Очигледно је да се и нове генерације директно упознају са Валтером, али и са другим Батиним филмовима“, додаје Миљко Живојиновић.

Напомиње да је претходне ноћи, због почетка кинеске Нове године, добио и поруке подршке од водећих личности кинеске кинематографије.

„Добио сам поруку од њиховог најпознатијег глумца, Џанг Сонг Вена, који ми је написао: ‘Ви не можете да схватите колико ми вас као кинематографију ценимо и једва чекам да дођем у Србију.’ Надамо се да ће на неком од предстојећих фестивала доћи он, али и други аутори из Кине“, наводи Живојиновић.

Филмски мост од 8.000 километара

У оквиру Недеље српског филма приказан је и избор савремених српских остварења. Мирослав Мика Стојановић каже да је публика у Кини имала прилику да види три филма.

„Најпре је приказан Руски конзул Мирослава Лекића, који је био члан српске делегације и као редитељ и као председник Управног одбора Филмског центра Србије. Потом је приказан Баук Горана Радовановића, победнички филм фестивала у Москви, и најзад Страхиња Бановић Стефана Арсенијевића“, наводи Стојановић.

Такође, истиче да је целокупна организација манифестације превазишла очекивања српске делегације.

„Са организационе тачке гледишта, ово је вероватно једна од најбоље организованих презентација савременог српског филмског стваралаштва новијег доба. Интересовање је било незапамћено – десетине телевизијских камера, радио-извештача, локалних новина. Најважније је да се све одвијало пред препуним гледалиштем, а млади људи су седели и по степеништима да би гледали филмове“, каже Стојановић.

Додаје да је после пројекција публика имала прилику да поставља питања.

„Господин Лекић је одговарао на бројна питања публике, а велико изненађење била је једна млада дама из провинције Анхуи, која живи и студира у Пекингу и припрема магистарски рад о балканском филму. Одлично познаје опус Мирослава Лекића и била је изванредан саговорник о савременој српској кинематографији у целини“, истиче Стојановић.

Бата Живојиновић као филмски мост између Србије и Кине

„Пасош за наше филмско присуство у Кини пре свега је лик и дело Бате Живојиновића, који има митски статус. Он је легенда, а на азијском континенту легенде су нешто што траје и што је вечно. Није случајно што су критичари ову манифестацију назвали ‘филмским мостом од 8.000 километара’“, каже Стојановић.

Говорећи о личним сусретима са кинеским глумцима, Миљко Живојиновић истиче значај породичног односа према професији и слави.

„Разговарао сам са Џанг Сонг Веном и питао га да ли има децу. Одговорио ми је да има сина од десет година. Рекао сам му да сам ја овде због свог оца и да би и он требало да води сина што више на снимања и фестивале, како би имао утиске из прве руке. Тај породични однос био му је веома важан“, каже Живојиновић.

Додаје да је интересовање за Бату Живојиновића и српски филм у Кини и даље снажно.

„Много су ме питали о Бати, о његовој каријери и фестивалима. Одговор је увек исти – огромна радна етика, јер без страсти и одговорности нема успеха. За млађе је све то било као да гледају живу историју. Одржано је више панела и разговора, све на изузетно високом нивоу, што говори о интересовању које и данас постоји и за Бату и за савремени српски филм“, наглашава Миљко Живојиновић на крају гостовања у Јутарњем програму.