Подунављу улога у холивудским блокбастерима?

Због гломазних и компликованих процедура Србија годишње губи више десетина милиона евра инвестиција страних филмских продукција.

Како би привукла стране продуценте и промовисала Србију, Српска филмска асоцијација спроводи пројекат „Припремање Подунавља у Србији за главну улогу у филмовима“ и странцима нуди атрактивне локације за снимања.

Упућени кажу да, када бисмо и странцима враћали петину уложеног новца, чешће би бирали сценографију у Србији.

Тврђаве на Дунаву, рудници, етно-села, ергеле коња, винарије и, наравно, природна богатства могли би да буду добро плаћене главне звезде холивудских блокбастера.

Због тога се страним режисерима нуди 260 нових, атрактивних филмских локација на обалама Дунава.

Колико би долазак страних продукција значио, говори и податак да на један долар уложен у филм, земљи у којој се снима остаје још 2,5 долара.

„Србија је веома тражана. Ми малтене свакодневно добијамо упите за неку форму филмске или телевизијске продукције, од реклама до великих филмских пројеката, pа чак и блокбастера“, каже Ана Илић из Српске филмске асоцијације.

Међутим, док је у околним земљама потребно седам дана за добијање дозволе за снимање на јавној локацији, у Србији се чека неколико недеља. Због тога су надлежни дали задатак градовима и општинама у Подунављу.

„Да, успостављајући сарадњу са Српском филмском асоцијацијом, оспособе саме себе за оне услуге које су од значаја за филмску индустрију, пре свега имајући у виду потребе за издавање дозвола, сагласности или дозвола за извођење снимања на одређеним локалитетима“, објашњава помоћник министра за локалну самоуправу и регионални развој Саша Могић.

Стране филмаџије одустају од снимања у Србији и зато што им се не враћа 20 одсто уложеног новца, што је пракса у 35 земаља.

„Закон о кинематографији у Србији је донет 2012. године. Тим законом је прописано да је потребно да се донесе и уредба о подстицајима за филмску индустрију. До данас ова уредба касни са доношењем 576 дана. То значи да Србија сваке године губи десетине милиона евра од улагања кроз филмску индустрију“, истиче Милица Стефановић.

„Имамо оптимистична уверавања из Министарства културе да се на томе тренутно интензивно ради и очекујемо да то ускоро заиста буде и то ће заиста пресудно помоћи нашој промоцији и нашем покушају да Србију ставимо на мапу светских филмских локација“, наводи Ана Илић.

Мађарска годишње од филмских продукција зарађује 100 милиона евра. Србија исто толико али за четири године, што је довољно да се о подстицајима за стране продуценте озбиљније размисли.