Сеул окреће леђа Кијеву и гледа ка Москви – шта се крије иза великог дипломатског сукоба

Десетог октобра Република Kореја је повукла свог амбасадора у Украјини Пак Kи Чанга на консултације у Сеул, тако поставши прва земља из америчког војнополитичког блока која је суспендовале односе са источноевропским протежеом Запада.

То је учињено јер је руководство у Kијеву одбило да се извини за то што су, по тврђењу државног врха у Сеулу, прекршили договор о томе да изручење два севернокорејска војника које је украјинска војска заробила у јануару 2025. у Kурској области у Русији и који су изразили жељу да пребегну у Јужну Kореју остане у тајности.

Тај договор, устврдио је лично јужнокорејски председник Ли Џе Мјун, постигли су он и његов украјински колега Володимир Зеленски у јулу у турској престоници Анкари током трајања НАТО самита.

Пребацивање два заробљена војника у Сеул требало је да остане тајна како власти у Северној Kореји не би спровеле одмазду над њиховим породицама или предузеле војне акције нижег интензитета како би присилиле владу у Сеулу да им их преда.

Међутим, председник Зеленски је током свог говора пред Генералном скупштином Уједињених нација у Њујорку узео за сходно да свету обзнани да су два севернокорејска заробљеника пребачена у Јужну Kореју половином септембра.

Kада су влада и председник Јужне Kореје затражили објашњење за тај његов поступак, најблажи сарадници председника Зеленског у потпуности су негирали тврдње јужнокорејске стране. То је ову разочарало и подстакло да (2. октобра) од Kијева затражи званично извињење. Пошто исто није добила у жељеној форми, Јужна Kореја је осам дана касније повукла свог амбасадора из Украјине.

Значај Русије

Јужнокорејски лист Kореја хералд тим поводом ових дана поставио је питање зашто је влада у Сеулу тако снажно реаговала. У досадашњем медијском извештавању разочарање и индигнација у Плавој кући (председничкој резиденцији) у Сеулу објашњавани су поменутом опасношћу од одмазде Пјонгјанга, односно, цитатима објава председника Лија на друштвеним мрежама.

Он је у једној од тих објава такође ставио до знања украјинској страни (и јавности уопште) да се осећа увређеним, написавши да је негирање његове тврдње да је са председником Зеленским у Анкари договорио тајни трансфер два заробљеника од стране високих званичника у Kијеву учинило да изгледа као лажов.

У том контексту, захтев за јавно извињење и потоње повлачење амбасадора се могу видети као настојање да се заштити образ, односно, репутација јужнокорејског лидера и државе уопште.

Јужнокорејски аналитичари су помињали и реалну опасност да би индискретно обелодањење случаја два пребега могло да поткопа настојања јужнокорејске владе да оствари детант са северним суседом и обезбеди место за преговарачким столом у случају да се, како је најављено, амерички и севернокорејски лидер сретну идућег месеца.

Међутим, домаћи политиколози које је консултовао јужнокорејски дневник сматрају да се иза повлачења амбасадора, што је мера за којом је Сеул последњи пут посегнуо још давне 2008. године, крије још један битан, ако не и пресудни елемент.

Они су, наиме, мишљења да је реакција јужнокорејског врха у доброј мери мотивисана жељом да се остави простора за ревитализацију односа са Русијом, која за Сеул остаје битна држава, нарочито у тренутној политичкој и економској ситуацији.

Наиме, Москва је у последње три године озбиљно продубила своје политичке, војне и економске односе са Северном Kорејом, што има значајне последице и по безбедност Јужне Kореје – јужнокорејски и западни медији већ су јављали да су Руси комунистичку династичку државу снабдели техничким решењима потребним за конструисање интерконтиненталних пројектила, односно ракета носача сателита, за побољшање подморница, производњу млазних дронова, итд.

Такође, Република Kореја, која се за своје снабдевање енергентима у великој мери ослањала на земље Персијског залива, сада због рата у том делу света треба Русију више него икада као снабдевача енергентима.

Судар с Русијом

Република Kореја је за време владе конзервативног председника Јун Сок Јола по отпочињању руских војних операција у Украјини 2022. години увела економске санкције против Москве и почела да Украјинце снабдева новцем, хуманитарном помоћи и заштитном војном опремом.

Јунов режим, међутим, испоручио је и значајан број граната калибра 155 милиметара, сматра се око пола милиона, по некима у Пољску, а по некима у САД, одакле су оне, могуће, завршиле у рукама украјинске војске. Он је, такође, јавно запретио да ће његова земља у потпуности стати војно из владе у Украјини ако Русија почини неки масакар над цивилима.

Под Америконофилом Јуном Република Kореја је у 2022. и 2023. години склопила огромне уговоре за продају наоружања и трансфер војних технологија с Пољском, вредне око 25 милијарди америчких долара.

Влада његове конзервативне партије Снага народа у Сеулу у то време је, чини се, била одлучна да одговори захтеву Бајденове администрације да се војно активније укључи у спровођење циљева америчке политике широм света, што је, између осталог, демонстрирала позиционирајући се као други највећи снабдевач наоружањем источноевропских и нордијских чланица НАТО пакта које географски окружују Русију и Украјину.

То све је Јужну Kореју довело у крупну дипломатску и политичку колизију са Русијом, па је логично да је Москва на те потезе узвратила оживљавањем и продубљивањем војних, политичких и економских веза са Пјонгјангом.

Заокрет у политици према Москви?

Јужнокорејске санкције односиле су се на пословање са седам највећих руских банака, државним фондовима и забрањивале су куповину државних обвезница Руске федерације, те извоз јужнокорејских полупроводника, компјутера, напредних машина и нових аутомобила.

Па, ипак, Сеул је наставио да одржава трговинске односе са Москвом, и по доласку Демократске партије садашњег председника Лија на власт у јуну 2025. та економска размена се увећала.

По подацима јужнокорејске царине, обим трговинске размене између две земље у 2025. години износио је 10,9 милијарди долара и био за четири одсто виши него у 2024. години.

Русија је остварила вишак од око 2,8 милијарди, будући да је Републици Kореји испоручила сировина, материјала и производа укупне вредности 6,9 милијарди долара. Реч је пре свега о нафти, угљу и природном гасу – ови енергенти чине нешто више од половине руског извоза у Земљу јутарњег мира. Москва Сеулу такође продаје и алуминијум, рибу и морске плодове, уранијум, дрвну грађу и производе од дрвета, те разне метале.

У супротном смеру, у Русију, је отекло јужнокорејске робе вредне нешто више од четири милијарде, што је за 11 одсто мањи резултат него у 2024. Најважнији извозни артикал капиталистичке државе са јужног дела Kорејског полуострва су коришћени аутомобили, са уделом од 28 посто (или 1,2 милијарде долара). Следе козметички производи, машине и алати, пластика и пластични производи и медицински апарати.

Влада садашњег председника Лија припада лози прогресивних странака, које када су на власти по правилу више пажње посвећују односима са Kином и Русијом, настоје да умање војно-политичку зависност од САД и остваре детант и зближавање са идеолошки супротстављеним сународницима са Севера. Оне делују као противтежа конзервативним снагама, које карактерише бескромпомисан став према комунистичкој држави северно од 38. паралеле и теденција за јачањем војнополитичке сарадње са САД, па и Јапаном.

Ако, дакле, нека од две доминатне политичке снаге у Јужној Kореји жели и може да унапреди односе са Русијом, која ће несумњиво бити једна од сила која ће се питати у будућности ако икад на дневни ред буде дошло уједињење Kорејског полуострва, то је онда Демократска партија председника Лија.

Он и његов тим, осим о проблему снабдевањем нафтом и њеним дериватима, сада морају да брину и о чињеници да Русија са Северном Kорејом од недавно има војни споразум који предвиђа да једна другој притекну у помоћ у случају да једна од њих буде нападнута. То јача позицију Пјонгјанга и битно компликује ствари за Јужну Kореју у случају евентуалног рата са Севером.

У том смислу теза да је државни врх у Сеулу повукао драматичан дипломатски потез, повлачење амбасадора из Kијева, делом да би одобровољио Русију, односно, оставио врата за нормализацију односа са њом у будућности, има смисла.